JEDAN KORAK KOJI MOŽE PROMENITI SVE: Vladika Nikolaj otkriva put kojim se brišu i najteži gresi

Jedna rečenica iz Jevanđelja dovoljna je da otvori čitav pogled na odnos Boga i čoveka: poziv na pokajanje i obećanje oproštenja. Upravo u toj kratkoj poruci, koju je Hristos ostavio apostolima pred rastanak sa njima, vladika Nikolaj Velimirović vidi sažeto jezgro hrišćanske nade – da nijedan pad nije poslednja reč o čoveku, ukoliko postoji spremnost na povratak.

Njegova beseda za ponedeljak 3. sedmice Velikog posta podseća da se pred čovekom uvek otvaraju vrata milosti, ali da prvi korak ka njima mora biti iskreno pokajanje.

Beseda o pokajanju i oproštenju grehova

Da se propovijeda pokajanje u ime njegovo i oproštenje grijeha. (Lk. 24, 47)

Ovo je završna poruka Spasiteljeva svetim apostolima. U ovim rečima, kao u orahovoj ljusci, sadrži se Jevanđelje izmirenja Boga sa ljudima.

Šta traži Bog od ljudi, i šta im daje? Traži pokajanje, a daje oproštenje gre­si. Traži malo, a daje sve. Neka se samo ljudi pokaju za učinjene gre­se i neka prestanu grešiti, i primiće od Boga sve; ne samo sve što im srce može poželeti, nego i više, mnogo više.

Uistini, bezgrešnima je obećavao sve. Bezgrešnici će biti naslednici carstva Božjega, sinovi Božji, deca svetlosti, deca besmrtnosti, drugovi anđela, braća Hristova. Bezgrešni će imati izobilje moći, izobilje radosti. Bezgrešni će imati sve, jer im je sve obećano.

Neka se samo ljudi pokaju, i primiće sve. Neka se samo prosjak očisti i okupa i preobuče u čistotu pred vratima carskog dvora, i biće odmah uveden u carski dvor, i biće sretnut i zagrljen od cara, i imaće sve. Živeće s carem, sedeće za carskom trpezom, imaće sve, sve, sve!

O braćo moja, ovo nisu samo reči, nego je ovo živa i sveta istina. Jer mi znamo da mnogi pokajnici i pokajnice primiše sve ovo što je obećano. Mnogi se javiše iz onog sveta i potvrdiše istinitost ovih reči, posvedočivši kako sada žive kao carski sinovi i carske kćeri. Ali se oni pokajaše blagovremeno; a nama još ostaje da se pokajemo, ako želimo biti s njima zajedno kao naslednici carstva.

Gospode milostivi, pomozi nam da se pokajemo pre smrti da bismo i mi večno živeli. Tebi slava i hvala vavek. Amin.

U besedi za Nedelju bludnoga sina, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako Božja moć razvezuje najteže okove i vraća izgubljeni mir duši.

U besedi za petak 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički objašnjava kako vera bez dela ostaje nemoćna, dok disciplinovana duša pobednički izlazi iz borbe sa zlom.

U besedi za subotu druge sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički osvetljava paradoks vere: ono zbog čega se vernik izvrgava podsmehu pred ljudima može biti upravo ono što ga približava večnosti i sudu nebeskom.

U besedi za nedelju 2. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički pokazuje kako dela Isusa otvaraju oči i menjaju način na koji vrednujemo sopstvene napore.