IZMEĐU ČEKIĆA I NAKOVNJA: Zabranom tranzita ruskog gasa kroz teritoriju EU nad Srbijom podiže gvozdenu zavesu

Nova odluka Evropske unije da do 2026. godine zabrani ne samo uvoz ruskog gasa u zemlje članice, već i njegov tranzit ka trećim zemljama, mogla bi ozbiljno da poremeti snabdevanje gasom u regionu.

U tom smislu, Srbija bi mogla da se nađe u, kako kažu zvaničnici, „katastrofalnoj“ situaciji. Ministar finansija Siniša Mali, koji je sa predsednikom Vučićem prisustvovao sastanku u Budimpešti, upozorio je da se Srbija suočava sa dvostrukim udarom sankcijama na uvoz sirove nafte i mogućim prekidom dotoka ruskog gasa.

Srbija godišnje troši oko tri milijarde kubnih metara gasa. Rusija je najvažniji partner Srbije, iz te zemlje uvozi se oko 2,2 milijarde kubnih metara godišnje, što zadovoljava više od tri četvrtine godišnjih potreba. Preostale godišnje potrebe, oko 0,8 milijardi kubnih metara gasa, Srbija trenutno zadovoljava kroz uvoz gasa iz Azerbejdžana preko interkonektora sa Bugarskom, čiji je kapacitet 1,8 milijardi kubnih metara.

Kako će zabrana uvoza i tranzita ruskog gasa kroz zemlje uticati na snabdevanje Srbije, s obzirom na to da 75 % njenog uvoza gasa dolazi iz Rusije?
Koje alternativne izvore i infrastrukturu Srbija ima, ili mora da izgradi, da smanji zavisnost od ruskog gasa i koliko su te opcije ostvarive u kratkom roku, s obzirom na logističke i finansijske izazove?
Koliki će biti trošak za Srbiju ukoliko mora da plaća značajno veću cenu gasa i kako će to uticati na domaćinstva i industriju?

dr Rajko Petrović, politikolog iz Instituta za evropske studije
Mahmut Bušatlija, savetnik za investicije i razvoj
Ljubomir Đurić, potpredsednik Centra za nacionalnu politiku

urednik i voditelj: Jelena Pejović

(INFO)