INTIMNA ISPOVEST BOGDANA BOGDANOVIĆA: „Mama i tata su se toga odrekli zbog mene, sestra je žrtvovala godinu dana svog života!“

U svetu u kojem se sport često meri samo trofejima, statistikama i milionskim ugovorima, retko se zastane da se pogleda dublje – iza parketa, reflektora i pobedničkih poza. A upravo tamo, u senkama gde raste karakter, počinje priča Bogdana Bogdanovića.

Kapiten košarkaške reprezentacije Srbije I NBA as, ogolio je svoju dušu i – bez imalo sujete – pokazao koliko je zapravo običan, domaći, zahvalan sin. Ne toliko sin profesionalnog sporta, koliko sin prave, jake i požrtvovane porodice.

Gostujući u emisiji „Kao sav normalan svet“, Bogdan je prvi put javno otvorio vrata svog detinjstva, ogolivši emociju koju godinama nije delio. I nije pričao o treninzima, šutevima ili finalima. Pričao je o mami kasirki, tati komercijalisti, seki heroju. Pričao je o ljubavi koja ne traži ništa zauzvrat – o onoj koja se ne vidi u dresu, ali se u njemu nosi zauvek.

– Porodica je temelj. Roditelji su usadili meni i sestri ispravan način razmišljanja. Prvo, da radiš ono što voliš, da uživaš u svom poslu i da čuvaš familiju i taj najuži krug ljudi oko sebe. Da budeš dobar čovek… Moja porodica je puna ljubavi i sreće. Izuzetno sam im zahvalan na svemu sto su učinili za moju sestru i mene. Bile su i teške situacije u životu ali uvek smo imali sve što nam je potrebno da uživamo i budemo srećni.

Dok većina mladih sportista iz manjih sredina sanja o tome da stigne do Beograda, pa dalje – Bogdanova porodica nije sanjala, već je rizikovala. Napustili su sigurnost i status, jer su u njegovim snovima prepoznali nešto vrednije od svega.

– Tata je radio kao komercijalista dugo godina sa tečom u jednoj firmi, a mama je bila kasirka, trgovac. Oni su se odrekli jako dobrih poslova u nekim manjim sredinama i statusa u društvu ne znajući u šta se upuštaju kada su otišli u Beograd, ali to su učinili zbog nas, da bi meni i sestri izabrali bolji put i bolji početak, kako mi ne bi živeli njihove živote, već da imamo bolji početni položaj.

Odrastanje u Mirijevu, Železniku, školovanje u Beogradu, pa Amerika – sve te promene bile su olakšane jer je uz njega uvek stajala Bojana. Ne samo sestra, već štit, stub i saputnik.

– Bojana, sestra, ona je moj najveći prijatelj. Uvek smo bili zajedno, išli smo u isti školu do srednje. Bila je dugo moje obezbeđenje i branila me od svih. Mnogo je jaka, imam neviđenog prijatelja i najbolju sestru. Studirala je na Sakramento stejtu, sa mnom je bila u Americi. Ona se odrekla svog dela života da se posveti meni.

– Tada smo rešili da lagano završi studije. Žrtvovala je godinu dana svog života, posvetila se meni, pomogla mi oko organizacije i života gore, da se prilagodim. Neverovatan je to kulturološki šok, promena sredine razlog je zašto mnogi tamo postanu asocijalni. Samotnjački život je to gore. Bojana je odigrala važnu ulogu spojila me sa nekim ljudima.

Njegova biografija mogla bi da se zove „Porodica, pa sve ostalo“.

– Ne mogu dovoljno da zahvalim svojoj porodici na bezuslovnoj ljubavi i podršci tokom cele karijere i života – zaključio je.

BONUS VIDEO