Oskar Vajld je jednom izjavio da sebičnost nije u tome da osoba živi život prema svom izboru, već u tome da pokušava da nametne svoje stavove drugima o tome kako bi oni trebali živeti. Ova misao savršeno se uklapa u realnost Balkana, gde i dalje postoji pritisak i stigma vezana za ljudske izbore, naročito kad su u pitanju nekonvencionalni ili manje prihvaćeni načini života. Ipak, među onima koji su se izdvojili svojim širim pogledima na svet, Lepa Lukić zauzima posebno mesto.
Tokom druge polovine 20. veka, Beograd je postao poznat po živahnoj noćnoj sceni, a starije generacije sa nostalgijom pričaju o nezaboravnim izlascima iz 70-ih i 80-ih godina, kada su se otvarali prvi noćni klubovi u prestonici. Muzika je bila vrlo važan element tadašnjeg društvenog života, a Beograd je postao grad u kojem se provod mogao meriti sa onim u svetskim metropolama poput Londona, Njujorka ili Berlina.
Poseban trenutak za LGBT+ zajednicu bio je otvaranje prvog gej kluba u Beogradu 1997. godine, kluba „X“. Ovo je bio pionirski korak ka stvaranju prostora u kojem su se ljudi mogli osećati sigurno i prihvaćeno, bez straha od diskriminacije. Pre toga su se gej osobe okupljale na neformalnim mestima, poput javnih toaleta i parkova, a jedan od najpoznatijih bio je park „Manjež“. Tokom tih godina, gej zajednica u Beogradu bila je marginalizovana i često su se suočavali sa nasiljem i pretnjama. No, sa otvaranjem „X“ kluba, situacija se počela promenjati i stvarali su se temelji za prihvatanje i jednakost. Klub „X“ bio je poznat po tome što su ga posećivale mnoge javne ličnosti, a muzika koja je tamo svirala bila je raznolika, od MTV hitova do turbo-folka. Nažalost, klub je zatvoren 2006. godine, a potom su usledili novi pokušaji stvaranja inkluzivnih prostora, kao što su klubovi „Floyd“, „VIP“, „Toxic“ i „Hrabro Srce“.
Međutim, pre nego što su svi ovi klubovi postojali, Lepa Lukić je bila ikona koja je svojom pojavom i pesmama osvajala srca mnogih, uključujući i gej zajednicu. Još 1972. godine, Lepa je imala svoj fan klub pod imenom „Lepisti“, koji je bio toliko posvećen da je štampao svoj list „Naša zlatna Lepa“. Ovaj fan klub je bio prethodnik današnjih društvenih mreža i pokazatelj koliko je Lepa bila obožavana i poštovana. Njen glas i stas nisu bili samo predmet divljenja, već su je mnogi doživljavali kao simbol, što je bila retkost u to vreme.
Lepa Lukić je postala ne samo muzička zvezda, već i ikona pop kulture. U dokumentarnoj emisiji „Prijatno je biti Lepa“, koja je emitovana 2006. godine, zabeleženo je obožavanje koje je pratilo pevačicu tokom 70-ih godina. Ljubav prema Lepi nije bila samo među njenim obožavaocima, već su je poštovali i ljudi iz svih društvenih slojeva, od studenata književnosti do običnih radnika, koji su u njenim pesmama prepoznavali autentičnost i životnu snagu. U tom dokumentarcu, koji je radio reditelj Vladimir Andrić, prikazano je kako je Lepa postala fenomen koji je prevazišao granice obične pop zvezde i postao simbol balkanske kulture tog vremena.
Danas, iako je pred penzijom (kako sama kaže u intervjuu koji možete pogledati na početku teksta), Lepa Lukić je i dalje prepoznatljiva kao dama sa britkim jezikom, poznata po svom stavu i oštroumnosti. Njena pesma i njen uticaj na popularnu kulturu ne samo da su ostali urezani u pamćenju mnogih, već su pomogli u oblikovanju šire društvene svesti, što je posebno važno u kontekstu prava i sloboda marginalizovanih zajednica na Balkanu.
BONUS VIDEO:
POGLEDAJTE JOŠ:
DA LI MOŽETE DA SE POGLEDATE U OGLEDALO? Vladimir Kecmanović i Radiša Blažić nisu pokazali ni trunku empatije, NE OSEĆAJU KRIVICU!
PROTESTI I HAPŠENJA: Država je pokazala ozbiljnost i odgovornost, da li su opoziciji istrgnuti argumenti za blokade
NOVA DRAMA ZBOG RODITELJA MIONE JOVANOVIĆ: Desilo se ono čega se Ša najviše plašio, sad se hvata za glavu!