Hoće li Zelenski prodati „dušu đavolu“ u zamenu za anuliranje nagomilanog duga?

Dok rat u Ukrajini ulazi u svoju treću godinu, u senci frontova vodi se tiha, ali jednako značajna bitka – ona za prirodne resurse i ekonomski opstanak. U fokusu: retki zemni metali, strateške sirovine neophodne za savremenu tehnologiju i vojnu industriju. Na drugoj strani: nagomilani ukrajinski dug i američka geopolitička računica.

Prema rečima američkog ministra finansija Skota Besenta, Sjedinjene Države i Ukrajina su „veoma blizu“ potpisivanja sporazuma o retkim zemnim metalima, koji bi mogao biti finalizovan već ove nedelje. Kako je naveo u intervjuu za Blumberg, Kijev je izneo kontrapredlog, a pregovori su u završnoj fazi.

Ono što se u ovom dogovoru ne izgovara naglas, ali se jasno nazire, jeste struktura samog odnosa: Ukrajina traži olakšanje dugova, a Sjedinjene Države – ekskluzivan pristup strateškim rudnim resursima.

Od početka rata s Rusijom, SAD su procenile da su Ukrajini pružile pomoć u vrednosti od 100 milijardi dolara, dok ukupni ukrajinski dug, uključujući kamate i druge obaveze, premašuje 300 milijardi dolara. Međutim, poslednjih dana iz Vašingtona stižu signali o mogućem ublažavanju zahteva za povraćaj tih sredstava, što otvara vrata za pregovore koji bi mogli biti presedan u međunarodnim ekonomskim odnosima – dug u zamenu za resurse.

Retki zemni metali, poput neodijuma, itrijuma i litijuma, ključni su za proizvodnju baterija, raketnih sistema, radara, i drugih visoko sofisticiranih tehnologija. Ukrajina, iako do sada nedovoljno eksploatisana, poseduje značajne rezerve tih minerala, što je čini potencijalnim liderom na tržištu u narednim decenijama. Za SAD, obezbeđivanje izvora van Kine – koja trenutno dominira globalnim tržištem ovih metala – predstavlja geostrateški prioritet.

Ukrajinski ministar spoljnih poslova, Andrij Sibiha, izjavio je da je cilj sporazuma „obostrano koristan dogovor“, ali u realnosti, Kijev se nalazi u pregovaračkom minusu – pritisnut ratom, dugovima i zavisnošću od strane pomoći. U tom kontekstu, ovaj sporazum bi mogao označiti novu fazu ukrajinsko-američkih odnosa: od partnerstva u bezbednosti ka dubokoj sirovinskoj zavisnosti.

Još zanimljivije je to što je Besent istakao da predsednik Donald Tramp vidi ovaj sporazum i kao „alat za angažovanje Rusije u pregovorima„. Ako se to potvrdi, jasno je da Vašington koristi ekonomiju i resurse kao sredstvo šire političke igre – u kojoj Ukrajina nije više samo saveznik, već i sredstvo pritiska.

Na kraju, ostaje ključno pitanje: Hoće li Zelenski prodati zemlju da bi otplatio dug? Ako potpiše, njegova zemlja bi mogla da dođe do predaha od kamata i dugova, ali po cenu gubitka kontrole nad jednim od najvrednijih bogatstava koje poseduje. U svetu u kojem se budućnost meri u tonama litijuma i kilogramima neodijuma, prava vrednost zemlje sve manje je u hektarima – a sve više u onome što se nalazi ispod nje.