GREŠE SVI KOJI MISLE DA ĆE IM BOG SUDITI PO DOBRIM DELIMA, ILI NEDELIMA: Vladika Atanasije razbio zabludu mnogih vernika

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (4,2-5; 5,1-7)

2. U ono vreme biće klica Gospodnja na slavu i čast, i plod zemaljski na krasotu i diku ostatku Izrailjevu. 3. I ko ostane u Sionu i ko još bude u Jerusalimu, zvaće se svet, svaki ko bude zapisan za život u Jerusalimu, 4. kad Gospod opere nečistotu kćeri Sionskih i iz Jerusalima očisti krv njegovu duhom koji sudi i sažiže. 5. Gospod će stvoriti nad svakim stanom na Gori Sionskoj i nad zborovima njenim oblak danju s dimom i svetlost plamena ognjenog noću, jer će nad svom slavom biti zaklon.

1. Zapevaću sada dragome svom pesmu dragog svog o vinogradu njegovom. Dragi moj ima vinograd na rodnu brdašcu. 2. I ogradi ga, i otrebi iz njega kamenje, i nasadi ga plemenitom lozom, i sazida kulu usred njega, i iskopa pivnicu u njemu, i počeka da rodi grožđem, a on rodi vinjagom. 3. Pa sada, stanovnici Jerusalimski i ljudi Judejci, sudite između mene i vinograda mog.

4. Što je još trebalo činiti vinogradu mom što mu ne učinih? Kad čekah da rodi grožđem, zašto rodi vinjagom? 5. Sada ću vam kazati što ću učiniti vinogradu svom. Oboriću mu ogradu, neka opusti; razvaliću mu zid neka se pogazi; 6. uparložiću ga, neće se rezati ni kopati, nego će rasti čkalj i trnje, i zapovediću oblacima da ne puštaju više dažda na nj. 7. Da, vinograd je Gospoda nad vojskama dom Izrailjev, i ljudi su Judejci mili sad njegov; on čeka sud, a gle nasilja, čeka pravdu, a gle vike.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (3,21-24; 4,1-7)

21. I načini Gospod Bog Adamu i ženi njegovoj haljine od kože, i obuče ih u njih. 22. I reče Gospod Bog: „Eto, čovek posta kao jedan od nas znajući što je dobro što li zlo; ali sada da ne pruži ruke svoje i uzbere i s drveta od života, i okusi, te do veka živi.” 23. I Gospod Bog izagna ga iz vrta Edemskog da radi zemlju, od koje bi uzet; 24. i izagnav čoveka postavi pred vrtom Edemskim heruvima s plamenim mačem, koji se vijaše i tamo i amo, da čuva put ka drvetu od života.

1. Iza toga Adam pozna Jevu ženu svoju, a ona zatrudne i rodi Kajina, i reče: „Dobih čoveka od Gospoda.” 2. I rodi opet brata njegova Avelja. I Avelj posta pastir a Kajin ratar. 3. A posle nekog vremena dogodi se, te Kajin prinese Gospodu prinos od roda zemaljskoga; 4. a i Avelj prinese od prvina stada svog i od njihove pretiline. I Gospod pogleda na Avelja i na njegov prinos,

5. a na Kajina i na njegov prinos ne pogleda. Zato se Kajin rasrdi veoma, i lice mu se promeni. 6. Tada reče Gospod Kajinu: „Što se srdiš? Što li ti se lice promeni? 7. Nećeš li biti mio, kad dobro činiš? A kad ne činiš dobro, greh je na vratima. A volja je njegova pod tvojom vlašću, i ti si mu stariji.”

Priče Solomonove (3,34-35; 4,1-22)

34. Jer potsmevačima on se potsmeva, a krotkima daje milost. 35. Mudri će naslediti slavu, a bezumnike će odneti sramota.

1. Slušajte, deco, nastavu očinu, i pazite da biste poznali mudrost. 2. Jer vam dobru nauku dajem, ne ostavljajte zakona mog. 3. Kad bih sin u oca svog mlad, i jedinac u matere svoje, 4. on me učaše i govoraše mi: „Neka primi srce tvoje reči moje, drži zapovesti moje i bićeš živ. 5. Pribavi mudrost, pribavi razum; ne zaboravljaj i ne otstupaj od reči usta mojih. 6. Nemoj je ostaviti, i čuvaće te, ljubi je, i hraniće te.

7. Mudrost je glavno; pribavi mudrost, i za sve imanje svoje pribavi razum. 8. Podiži je i ona će te uzvisiti, proslaviće te kad je zagrliš. 9. Metnuće ti na glavu venac od milina, krasnu krunu daće ti. 10. Slušaj, sine moj, i primi reči moje, i umnožiće ti se godine životu. 11. Učim te putu mudrosti, vodim te stazama pravim. 12. Kad ushodiš, neće se stezati koraci tvoji, i ako potrčiš nećeš se spotaknuti. 13. Drži se nastave i ne puštaj, čuvaj je, jer ti je život.

14. Ne idi na stazu bezbožničku i putem nevaljalih ljudi ne stupaj. 15. Ostavi ga, ne hodi po njemu, ukloni se od njega i mini ga. 16. Jer ne spavaju ako ne učine zla, i ne dolazi im san ako koga ne obore. 17. Jer jedu hleb bezbožnosti i piju vino nasilja. 18. A put je pravednički kao svetlo videlo, koje sve većma svetli dok ne bude pravi dan.

19. A put je bezbožnički kao mrak, ne znaju na što će se spotaknuti. 20. Sine moj, slušaj reči moje, prigni uho svoje besedi mojoj. 21. Da ti ne odlaze iz očiju; čuvaj ih usred srca svoga. 22. Jer su život onima koji ih nalaze i zdravlje svemu telu njihovu.

Pouka podvižnice iz Svetopsovske pustinje otkriva kako zemlja koja nas hrani, pokajanje i briga za bližnje mogu biti jedina zaštita u vreme nesigurnosti i straha.

Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.

Jedna jednostavna, a snažna pouka sa Svete gore pokazuje da i najmanji napor u molitvi i učenju može promeniti život i vratiti unutrašnji mir.

Kako jedan jednostavan pokret može zaštititi dušu i umiriti duh – pouka velikog svetitelja našeg vremena otkriva zašto se pravilno osenjivanje ne sme zanemariti.