GLEDAOCI ODUŠEVLJENI EPOZODOM O BRSKOVU: Jedno od najvažnijih mesta za dinastiju Nemanjića je ispred nas! „Izgubljeni gradovi Balkana“ ponovo ruše granice!

Brskovo, slavni grad  iz druge polovine 13.veka, gde je ponikla sva snaga srpske srednjovekovne države zahvaljujući prvom rudniku srebra, rekonstruisan je pomoću najmodernije tehnologije i ekskluzivno prikazan u okviru četvrte epizode hit serijala „Izgubljeni gradovi Balkana“, produkcije „Medijska mreža“,  na Euronews Srbija.  

Emisija je emitovana sinoć (nedelja, 12.oktobar) u 20.30, a nedugo po njenom završetku krenula je lavina pozitivnih komentara na društvenim mrežama. Ovaj serijal, kao i prethodni „Izgubljeni gradovi Srbije“, iz nedelje u nedelju ubira pohvale publike i stručne javnosti, što je nedvosmislen dokaz da je publika željna kvalitetnog dokumentarnog programa. 

Serijal „Izgubljeni gradovi Balkana“ vodi gledaoce i van granica Srbije, u zaboravljene gradove koji su imali ključnu ulogu u razvoju srpske srednjovekovne države i istorijskog nasleđa. 

– Kada sam upisao studije arehologije nisam ni slutio da ću jednoga dana biti deo tima koji će uz pomoć savremene tehnologije bez iskopavanja moći da pokaže kako su izgledali gradovi iz rimskog doba, Vizantije, srednjeg veka,. a koji se sada nalaze ispod zemlje- kaže na početku emisije dr Adam Crnobrnja, areholog, jedan od saradnika na serijalu. 

Ekipa je vodila publiku na sever Crne Gore, u okolinu Mojkovca, grad Brskovo, jedano od najvažnijih mesta za vladavinu Nemanjića. Ova tvrđava je bila krajnje neobičnog oblika, praktično kao brod- duga 120 metara, a široka tek sedam do 12 metara. 

Foto: INFO

Sastojala se iz dva dela- kule na istoku, dok je na zapadu imala poseban deo, što je ujedno i najuzidgnutiji deo utvrđenja, a ova dva dela bila su spojena sa dva podužna zida. Zanimljivo je i kako utvrđenje prati konfiguraciju terena, kako je formirano. Kula (na istoku) imala je 14 metara u prečniku, što je bilo impozantno za srednji vek. 

Foto: INFO

Međutim, kao i u prethodnim epizodama, ne samo da smo mogli da vidimo kako je nekad izgledala ova srednjovekovna tvrđava, već smo saznali mnogo i o samom kraju- naselju, gde je bio trg, crkva, rudarski deo, rudarske jame, topionica, livnice i radionice. 

Dočaravajući značaj Brskova, kao rudarskog i trgovačkog mesta, Marko Aleksić, areholog i istoričar, sagovornik u ovom serijalu, ističe da nije ni čudo što su Dubrovčani još 1278. godine imali svog konzula za čitavu Srbiju upravo u Brskovu:

– Trgovci iz primorja su donosili luksuznu robu, začine, luksuznu tkaninu, a izvozili, pre svega, srebro, u manjoj meri bakar i zlato. 

Foto: INFO

Rudarstvo je omogućilo i državi Srbiji i narodu da se obogate u kratkom periodu. Na poziv srpskog vladara ovde su došli nemački rudari Sasi, koji su doneli svoje poznavanje tehnologije rudarenja i prerade metala, metalurgije. 

– Sa druge strane,  srpski vladar im je obezbedio jednu autonomiju i samostalnost i upravo to vidimo i u Brskovu u prvim decenijama trajanja ovog grada. Sasi su imali određenu crkvenu autonomiju, kao i sudsku- istakao je Marko Aleksić. 

Kovnica novca se nalazila u samom gradu, a ne u tvrđavi, kako se inače raspravlja. 

Ekipa serijala je bila i ispred kuće gde je pronađen prvi srpski srebrni novac iz druge polovine 13.veka, kovan baš u Brskovu.  Samo srebro je bilo kvalitetno, govori se da je imalo jednu malu količinu zlata, i to je ono što ga je činilo specifičnim i dalo mu najveću vrednost . 

– U  Brskovu se nalazila važna državna kovnica novca, novci brskovski se pominju već 1276. godine, to su zapravo srebrni srpski dinari . U prvo vreme su imali težinu oko dva grama. U određenoj meri su ogrožavali monopol venecijanskog novca- navodi Marko Aleksić. 

Gledaoci su do sada, podsetimo, u okviru serijala „Izgubljeni gradovi Balkana“, imali prilike da vide rekonstrucije sredonjveokovnih gradova- Ras, Markov grad, Sokograd i sad Brskovo. U narednim epizodama, čeka ih da otkriju kako su nekad izgledale srednjovekovne tvrđave Samobor, Skadar, Borač i Koznik. Primena LiDAR tehnologije, koja je korišćena i u prvom serijalu „Izgubljeni gradovi Srbije“, omogućila je precizne digitalne rekonstrukcije srednjovekovnih gradova, od kojih su danas uglavnom sačuvani tek skromni ostaci. Video-produkcija „Medijska mreža“, pionir u ovakvom inovativnom dokumentarnom sadržaju, pokazala je liderstvo u kreiranju projekata koji istovremeno kombinuju edukaciju, vizuelnu atraktivnost i naučnu relevantnost. 

BONUS VIDEO