EVROPSKA UNIJA UVELA DRASTIČNE SANKCIJE RUSIMA, SPREMAJU IM 100 NOVIH! Oglasila se Kaja Kalas: Što duže ratuju, odgovor će biti OŠTRIJI!

Evropska unija odobrila je svoj 17. paket sankcija protiv Rusije, usmeren pre svega na gotovo 200 brodova iz takozvane „flote u senci“, izjavila je šefica evropske diplomatije Kaja Kalas.

– U pripremi su nove sankcije protiv Rusije. Što duže Rusija vodi rat, naš odgovor će biti oštriji – poručila je Kalas.

Prema njenim rečima, ovaj paket sankcija posebno cilja ruske brodove koji koriste zapadne osiguravajuće usluge kako bi ruska nafta bila prodavana trećim zemljama, ali pod uslovom da cena po barelu ne prelazi 60 dolara. Cilj je da se smanji prihod Moskve od izvoza nafte uz istovremeno očuvanje globalne energetske stabilnosti.

Velika Britanija je takođe najavila novih 100 sankcija koje se odnose na ruski vojni, energetski i finansijski sektor. Ministar spoljnih poslova Dejvid Lami nazvao je Vladimira Putina „ratnim huškačem“ i osudio napade na Ukrajinu koji su se intenzivirali poslednjih dana. „Pozivamo Putina da odmah pristane na potpuno i bezuslovno primirje kako bi se omogućili pregovori o pravednom i trajnom miru“, rekao je Lami, predstavljajući nove mere.

Nove britanske sankcije obuhvataju i zabrane koje se odnose na isporuku oružanih sistema, uključujući rakete Iskander koje su, prema navodima, neselektivno korišćene u napadima na Ukrajinu. Sankcionisano je i 14 članova Agencije za društveni dizajn (SDA), organizacije za informacione operacije koju finansira Kremlj, kao i 46 finansijskih institucija koje pomažu Rusiji da zaobiđe međunarodne sankcije. Među pogođenim subjektima našle su se i Mjenjačnica u Sankt Peterburgu, kao i Ruska agencija za osiguranje depozita.

Na crnu listu dodatno je uvršteno još 18 brodova iz „flote u senci“ za koje se sumnja da prevoze rusku naftu i time zaobilaze međunarodna ograničenja.

Početkom maja, britanski premijer Sir Kir Starmer najavio je još 110 dodatnih sankcija koje se odnose na aktivnosti „flote u senci“. Vlada Ujedinjenog Kraljevstva takođe je saopštila da razmatra pooštravanje postojećeg cenovnog limita za rusku naftu – mehanizma koji zabranjuje kompanijama iz G7 zemalja da učestvuju u trgovanju ruskom naftom ako se ona prodaje po ceni višoj od 60 dolara po barelu.

Taj limit, uveden u decembru 2022. godine, sada bi mogao biti dodatno snižen kako bi se cena približila ruskim troškovima proizvodnje, čime bi se dodatno umanjili prihodi koje Moskva ostvaruje od izvoza energenata.