Praznik Oci, ili Paterice, koji Srpska pravoslavna crkva obeležava u nedelju pred Božić, a ove godine je to 4. januar, uvek dolazi bez spoljašnje raskoši i bez zahteva za velikim pripremama. On ne traži trpezu bogatiju od ostalih, niti poklone koji će se pamtiti po ceni ili veličini. Traži, zapravo, jedno teško pitanje: šta otac zaista daje detetu? Ne ono što se može kupiti u prodavnici, već ono što ostaje u duši i oblikuje čoveka za ceo život.
U besedi izgovorenoj na Oce, 5. januara 1980. godine u manastiru Žiča, vladika Stefan upravo je to pitanje stavio u središte praznika. Njegove reči, sačuvane u knjizi Četrdeset omilija, ni danas nisu izgubile na snazi, niti su manje izazovne za savest roditelja.
Zašto materijalni darovi nisu dovoljni
– Kod nas je običaj da na praznik Očeva darujemo poklonima decu. Mnogi greše kupujući skupocene igračke i slično – govorio je vladika Stefan, upozoravajući da roditeljska briga često skrene u pogrešnom pravcu. U želji da deci ništa ne nedostaje, roditelji se ponekad izgube u gomilanju stvari, u uverenju da će obilje doneti sigurnost, sreću i mir u domu.
Vladika Stefan taj poriv ne negira u potpunosti. Hrana, nameštaj, sredstva za život – sve to ima svoje mesto. Ali jasno povlači granicu: kada se u domu stvori kult prema stvarima, one prestaju da služe porodici i postaju njeni gospodari. Tada se, gotovo neprimetno, menja poredak vrednosti, a dete uči da meri svet onim što se poseduje, a ne onim što se živi.
Ko ulazi u dom i kakav uticaj ostavlja
– Izuzetno je važno kakvi su ljudi koji ulaze u vaš dom, kakvog su ponašanja i kakvoga karaktera – naglasio je vladika, znajući da deca uče pre svega posmatranjem.
U tom kontekstu, njegova razmišljanja o „posetiocima“ koji ulaze u kuću kroz tehniku deluju gotovo proročki. Televizor, radio i drugi mediji postaju nevidljiva vrata kroz koja svakodnevno prolazi čitava povorka nepoznatih likova. Vladika ne odbacuje tehniku samu po sebi – naprotiv, vidi njen ogroman potencijal da u dom uvede plemenite, obrazovane i darovite ljude. Ali upozorava da se prečesto dešava suprotno: deca, umesto uzora, gledaju nasilnike, bludnike i razarače tuđih života.
– Takvi „gosti“ trenutno zabave našu decu – besedio je vladika, razotkrivajući jednu od najvećih zabluda roditeljskog mira, tišinu u kući koja se plaća dubokim nemirom u detetovoj duši. Ono što deluje kao bezazlena razonoda, ostavlja tragove koji se kasnije teško brišu.
Dečje srce kao drvo koje treba negovati
Jedno od najsnažnijih mesta besede jeste poređenje deteta sa drvetom. Vladika je govorio o granama koje mogu ponovo da izrastu, o stablu koje se obnavlja, ali i o korenu koji, ako se iščupa, ostavlja pustoš. Tako i dete, upozorava on, ne može uzrasti u plemenitu ličnost ako mu se u najranijem dobu iz srca iščupaju koreni čovečnosti, stida, dobrote i vere.
Iz tog uvida proističe jasan odgovor na pitanje šta roditelji treba da čine. Vladika Stefan nije dao duge upute, već jednostavan, ali zahtevni poziv: zatvoriti vrata doma svemu što razara, a otvoriti ih onome što izgrađuje.
Najvredniji dar je primer i prisustvo Hrista
– To su pravi pokloni i darovi kojima bi trebalo da roditelji darivaju svoju decu svakodnevno, a naročito na praznik Očeva – ističe vladika, pomerajući težište sa jednog dana u godini na čitav život. Najvredniji dar nije predmet, već primer: čestitost koja se vidi, plemenitost koja se živi, pobožnost koja nije nametnuta, već svedočena.
Na kraju besede, vladika Stefan govori o daru koji nadilazi sve druge – o otvaranju doma za Hrista. Kada se vrata i prozori doma otvore da u njega uđe svetlost Jevanđelja, tada sve ostalo u detetu može uzrasti na radost roditelja i na njegovo sopstveno spasenje.
Praznik Oci je podsećanje na ulogu oca, ali i poziv na preispitivanje. Šta ostavljamo deci kada se igračke polome, kada se ekrani ugase i kada utihne buka spoljašnjih uticaja? Odgovor vladike Stefana ostaje jasan i danas: ono što smo im dali od sebe – i ono koga smo pustili u njihov život.
Pred stotinama mališana u Hramu Svetog Save, poglavar Srpske pravoslavne crkve je besedio o daru života, dugu ljubavi i veri koja se ne troši, već umnožava.
Protojerej Dušan Kolunđić u jednom od svojih dela ostavio je zapis o tome kako “vezivanje” i “razvezivanje” u porodičnom krugu povezuje generacije i priprema srce za radost Rođenja Hristovog.
Povodom najvećeg hrišćanskog praznika posvećenog ženama, podsećamo na besedu mitropolita šumadijskog, izgovorenu u Staroj kragujevačkoj crkvi, kao snažno svedočanstvo o porodici, odgovornosti roditelja i veri koja ne počinje u hramu, već u domu.
Arhijereji i jereji Grčke pravoslavne crkve upozoravaju da odluke Evropske unije ne pogađaju samo porodicu, već određuju sudbinu budućih generacija i opstanak čitavog društva.
POGLEDAJTE JOŠ:
ISPLIVAO PRLJAV VEŠ! Totalni RAT među blokaderima: Čačani RASKRINKALI „lažne vođe“, pale teške optužbe za ŠPIJUNAŽU I AGENTURE!
GRAĐANI, ŠTETA ĆE VAM BITI NADOKNAĐENA! Evo kako da prijavite uništene aparate i belu tehniku!
Ovusu brži od proseka u Ligi Evrope: Miriše da će se dobro isplatiti Zvezdi