U vremenu u kojem se često meri uspeh količinom stečenog, a ne načinom na koji je to stečeno, zaboravlja se jedna od osnovnih istina pravoslavnog učenja – da nepravda nikada ne može doneti istinski mir.
Čovek može privremeno da uživa u plodovima onoga što je stekao na nepošten način, ali duboko u njegovoj duši ostaje nemir koji ga podseća da je narušio poredak koji nije ljudski, već Božiji.
Pravoslavna crkva kroz vekove uči da svako delo nosi svoje posledice. Nepravda, makar bila i sakrivena od očiju sveta, ne može ostati skrivena pred Bogom.
Ona se poput tihe senke uvlači u život čoveka, narušava odnose, donosi nemir u porodicu i postaje izvor mnogih kasnijih stradanja. Često se dešava da ljudi, opijeni prividnim uspehom, ne primećuju kako se temelji njihovog života polako urušavaju.
Istorija i svakodnevica svedoče da ono što je nepravedno stečeno ne ostaje trajno.
Koliko god izgledalo čvrsto i sigurno, takvo bogatstvo nema blagoslov, te se brzo pretvara u teret. Umesto radosti, ono donosi brige, bolesti i neprestanu strepnju.
Čovek tada shvata da nije gospodar onoga što poseduje, već da je postao njegov rob.
U pravoslavnom predanju naglašava se da je jedini siguran temelj života pravda, čestitost i vera. Sve što se gradi na nepravdi, ma koliko delovalo veliko, osuđeno je na propast.
Zato su svetitelji neprestano upozoravali vernike da paze na svoje postupke i da se klone svake nepravde, jer posledice ne pogađaju samo pojedinca, već i njegove bližnje.
O tome jasno govori i Sveti Pajsije Svetogorac:
„Većina zla koja se dešavaju potiču od učinjene nepravde. Kada se, na primer imovina nepravedno stekne, ljudi neko vreme žive kao gospoda, a posle sve što su sabrali daju lekarima. Vetar sabrao, vetar razneo. Sve što su sabrali, nestane.“
Ono što je izgubljeno često biva nadoknađeno na način koji čovek nije mogao ni da zamisli.
Prema pravoslavlju, veza između živih i upokojenih ne prekida se smrću, već se nastavlja kroz molitvu, sećanje i ljubav.
Pravoslavlje ne negira potrebu za lečenjem i brigom o telu, ali naglašava da pravo isceljenje obuhvata čitavog čoveka – i telo i dušu.
Čovek koji se oslobađa suvišnih želja počinje jasnije da vidi ono što je zaista važno.
POGLEDAJTE JOŠ:
VUČIĆ OBJAVIO SATNICU SUTRAŠNJIH KONSULTACIJA! Predstavnici stranaka dolaze po sledećem rasporedu
OTIŠLA JE MONAHINJA ISIHIJA: Sećanje na život ispunjen molitvom i ljubavlju
AKO IMATE OVE SIMPTOME ODMAH KOD LEKARA DOK NIJE KASNO! Na 1 problem sa SNOM obratite pažnju – SRBE TO NAJVIŠE MUČI