EVO ŠTA ČOVEK NAJČEŠĆE PROPUŠTA DA VIDI: Rečenice koje menjaju sve što mislimo da znamo o životu

Ponekad se duhovni poredak sveta razotkrije u nekoliko kratkih rečenica, kao da nam se skida veo s nečega što je oduvek bilo tu. Ajeti sure Ar-Rahman, izdvojeni u knjizi „Kuran – “ za 20. novembra, deluju upravo tako: otvaraju pogled prema temeljnim istinama o Alahu, čoveku i tvorevini, ali to čine tonom koji ne podučava samo razum, već i osećaj zahvalnosti. Ovaj odlomak ne gradi veliku teologiju — on naprosto pokazuje ono što je suštinsko, ali često zanemareno: da je čovek već okružen darovima, da je njegovo postojanje oslonjeno na precizno uređen svemir i da se u jezgru svakodnevnice krije poziv na prepoznavanje Milostivog. Zbog toga ajeti 55:1–13 ostavljaju utisak svojevrsnog prizivanja da se zastane, pogleda, prepozna i, što je možda najteže, prizna.

Blagodati koje čovek često ne primeti

Ajeti izdvojeni za 20. novembar postavljaju jasan niz: od Božijeg imena i stvaranja čoveka, preko dara govora i objave, pa sve do kosmičkog reda i obilja na Zemlji. Taj poredak nije slučajan — pokazuje da je ljudsko postojanje utkano u sklad mnogo širi od našeg neposrednog iskustva. Govorom, koji je dar i odgovornost, čovek može razumeti Objavu i prepoznati svoje mesto u svetu. Precizne putanje Sunca i Meseca služe kao podsećanje da pravedna mera i pošten odnos među ljudima treba da odražavaju harmoniju koja već postoji u svemiru.

Zahvalnost kao duhovna obaveza

Plodovi Zemlje, jednostavni i jasni, predstavljaju dokaz blagodati koje su svakodnevno pred nama. Zato završno pitanje „pa, koju blagodat Gospodara svoga poričete?“ nije optužba, nego poziv savesti. Ovi ajeti nas vode prema zahvalnosti, ali i prema odgovornosti da živimo u skladu sa redom koji Milostivi neprekidno obnavlja.