EVO ŠTA ČEKA GRAĐANE U 2026. ZBOG SANKCIJA NIS: Štednja u dinarima ili evrima, SKUPLJI krediti? Ovo su glavne posledice!

Godina 2025. donela je Srbiji više ekonomskih izazova nego što se očekivalo. Sankcije Naftnoj industriji Srbije, višenedeljni prekid redovnog dotoka nafte i rastuća neizvesnost na međunarodnom planu otvorili su pitanja stabilnosti tržišta, cena i finansijske sigurnosti građana.

Iako se neposredni efekti još ne osećaju dramatično, ekonomski stručnjaci upozoravaju da su ključni rizici odloženi i da bi se pravi pritisci mogli tek pojaviti kroz inflaciju, skuplju logistiku i opterećenje budžeta.

U takvim okolnostima, dileme oko štednje, bezbednosti uloga i otplate kredita postaju centralne teme za domaćinstva i privredu. O svemu tome za naš portal govorio je Vladimir Vasić, finansijski stručnjak.

* Da li sankcije NIS i činjenica da je Srbija više od 70 dana bez dotoka nafte utiču na ekonomsku situaciju u sledećoj godini i koliko?

– Uticaj postoji, ali nije trenutno dramatičan, ključna reč je odloženi efekat. Srbija se u prethodnom periodu oslanjala na zalihe, alternativne pravce snabdevanja i logističku fleksibilnost, što je omogućilo da se kratkoročno izbegne šok. Međutim, dugotrajno odsustvo stabilnog dotoka nafte povećava troškove, pritiska cene goriva, transporta i posredno utiče na inflaciju – rekao je finansijski stručnjak. 

Vasić je objasnio da je NIS sistemski važna kompanija ne samo energetski, već i fiskalno. Da se svaka neizvesnost oko njegovog poslovanja direktno preliva na budžet, investicije i poverenje tržišta. Takođe, i ako se sankcije produže ili pooštre, efekti će se najpre videti kroz više cene, skuplju logistiku i usporavanje određenih sektora privrede.

Sagovornik je ovom prilikom objasnio razliku između štednje u dinarima i evrima, takođe je rekao koliko su bezbedni ulozi u trenutnim okolnostima. 

– Za prosečnog građanina nema jednog univerzalnog odgovora, ali ima racionalnog pristupa. Dinarska štednja trenutno nudi više kamatne stope i ima snažnu podršku Narodne banke Srbije, dok evro ostaje psihološki i valutno sigurnija opcija u kriznim vremenima – objasnio je Vasić.

Foto: Shutterstock/Erman Gunes

Istakao je još jednu umirijuću činjenicu za sve građane Republike Srbije koja se odnosi na moguće sekundarne sankcije prema Narodnoj banci Srbije

– Važno je reći sledeće: upozorenja o mogućim sekundarnim sankcijama prema NBS ne znače neposrednu pretnju štednji građana. Bankarski sistem Srbije je likvidan, dobro kapitalizovan i pod snažnom kontrolom. Međutim, u uslovima neizvesnosti, najpametnije je ne držati sve u jednoj valuti – rekao je on i dodao: 

 – Kombinacija dinara i evra, uz kraće rokove oročenja, danas je najrazumniji izbor.

I za kraj finansijski stručnjak je našim čitaocima, ali i svim ostalim građanima koji možda imaju problem sa otplatom kredita, dao odgovor na pitanje „da li je refinansiranje pametna ideja?“

– Refinansiranje može biti pametna ideja, ali samo ako se radi planski, a ne iz očaja.

Prva greška koju ljudi prave jeste čekanje, što se ranije reaguje, to je više opcija na stolu – rekao je stručnjak za Republiku. 

Vasić je objasnio koje tri stavke građani prvo treba da sagledaju pre nego pre nego što se odluče na refinansiranje kredita 

Foto: Tanjug/ANA PAUNKOVIĆ

• da li im je problem visina rate ili ukupan dug

• da li je kredit sa promenljivom kamatom

• koliki im je realni mesečni kapacitet otplate

– Refinansiranje ima smisla ako donosi nižu ratu, duži rok ili stabilniju kamatu. Nema smisla ako samo „kupuje vreme“, a povećava ukupni dug. U pojedinim slučajevima, kombinacija refinansiranja i konsolidacije više obaveza daje najbolje rezultate – objasnio je naš sagovornik. 

Vasić ja zaključio da je najgora opcija upravo ignorisanje problema, jer se dug tada sam rešava, ali uvek na štetu dužnika.