EVO KAKO JE PROPAO PROJEKAT STRANIH CENTARA MOĆI! Želeli blokadu na Drini 1993. godine, ali nije Milošević!

Strani centri moći, oni kojima je ovih dana na meti Milorad Dodik, predsednik Republike Srpske, dok kao krajnji cilj, posle RS, vide Srbiju, planirali su prvobitno da stvar reše na drugi način. 

Hteli su, naime, da okrenu Srbiju protiv Srpske i da ponovo gledamo blokade i barikade na Drini, između Srba s jedne i druge strane, baš kao što je to bilo 1993, kada je Slobodan Milošević, tada predsednik Srbije, uveo sankcije Republici Srpskoj i njenom rukovodstvu. „Zaboravili“ su, međutim, da Aleksandar Vučić nije Milošević.

NAGOVARANJE

Dakle, prvobitni plan bio je da reaktiviraju formulu koji su ovde primenili pre 22 godine. Međunarodni emisari su tad intenzivno pokušavali da reše ratnu krizu u BiH, pa je početkom 1993. iznet mirovni plan Amerikanca Sajrusa Vensa i Britanca lorda Dejvida Ovena, pod kapom UN. Predlog, prema kom bi rat bio zaustavljen i BiH podeljena na 10 kantona, u Atini prihvataju Srbija, Hrvatska, Bošnjaci i bosanski Hrvati, dok rukovodstvo bosanskih Srba insistira da sporazum razmotri Skupština RS. Ključna sednica počela je 5. maja 1993. na Jahorini, a važnost sporazuma bosanskim Srbima objašnjavalo je rukovodstvo Srbije, uz grčkog premijera Konstantina Micotakisa i predstavnike drugih zapadnih zemalja. Ipak, u zoru 6. maja, odbili su sporazum i raspisali referendum na kom su birači deset dana kasnije ubedljivom većinom odbacili Vens-Ovenov plan.

Milošević je tad rekao da niko nema pravo da odbije mir u ime celog srpskog naroda, što je imalo za posledicu tzv. rampu Beograda na Drini. Na predlog Vlade Srbije organi SRJ, koja je već bila pod sankcijama UN, uveli su oštre kaznene mere prekodrinskim Srbima koje su trajale do Dejtona.

– Po istoj matrici sad su planirali da slome Vučića, ali su se grdno prevarili. Ni on ni Srbija nisu isti kao što je bila ondašnja država i vladajuća garnitura – priča za Srpski telegraf upućeni izvor iz diplomatskih krugova.

Nije slučajno, podseća, Vučić u nekoliko navrata poručivao da Srbija nema pravo i ne sme da odustane od podrške RS, ma koja sila da traži da uvede sankcije protiv naših ljudi, pripadnika našeg naroda.

– Prošla su vremena kada je Srbija postavljala zid na reci Drini i pravila blokade i govorila protiv ljudi u Republici Srpskoj da bi, valjda sebi, napravila nešto bolju poziciju. Pa makar bili i poslednji na kugli zemaljskoj, mi ne možemo da menjamo svoj narod i bićemo uz svoj narod – govorio je Vučić (avgust 2023).

POSLE SEDNICE

Upravo zbog takvog stava Vučića prešli su na plan B ili, kako objašnjava naš sagovornik, direktan udar na predsednika RS Milorada Dodika, koji je kulminirao ove sedmice.

I ponovo je Vučić, posle sednice Saveta za nacionalnu bezbednost pre nekoliko dana, rekao da stranci imaju ideje o konačnom kraju i Republike Srpske i Srbije:

– Jedino što su zaboravili jeste da ja nisam Milošević. Malo sam oprezniji i za nijansu temeljniji u pojedinim stvarima. 

Anđelković: Modifikovali plan, ali ih je predsednik iznenadio

Zoran Anđelković, aktivni svedok političkih dešavanja devedesetih i direktor „Pošte Srbije“, kaže za Srpski telegraf da se u međunarodnoj areni planovi samo dorađuju, retko menjaju, pa su tako i sad pokušali da sprovedu nešto slično kao 1993. 

– Samo su plan malo modifikovali da bi naneli željenu štetu i RS i Srbiji. Ali Vučić ih je iznenadio. Iako je i pre toga često govorio da neće da stavlja nikakvu branu između RS i Srbije, već naprotiv da gradi mostove. To je samo jedan od niza pritisaka, posebno poslednjih osam-devet meseci, protiv Vučića, na samo jednoj od žarišnih tačaka. A otvorili su mnoge. 

Kojčić: Ne reaguje na ucene, nacionalni interes nema cenu 

Dragoljub Kojčić, politički filozof, smatra da je očigledno da antisrpski deo međunarodne zajednice ne odustaje od degradiranja RS u BiH i umanjivanja onog stepena suvereniteta koji joj je pripao po Dejtonskom sporazumu. Takođe, očigledno je da inženjeri tog projekta dobro shvataju Vučićev lični, karakterni i politički profil i, kako ističe za Srpski telegraf, svesni su da on ne reaguje na pretnje i ucene i da je nacionalni interes, bez obzira na to gde žive pripadnici srpskog naroda, njegov najviši i najvažniji interes koji nema cenu:

– Za razliku od svih drugih političkih aktera u Srbiji u prethodnim decenijama, njegova politika se ne svodi na reaktivne odgovore na pritiske, nego je sistemski proaktivan. To znači da neće biti pasivan u prostoru u kom se donose međunarodne odluke, bio to prijateljski ili neprijateljski ambijent, nego deluje i preventivno i celovito.