24/05/2024

INFO

Najnovije Vesti Dana

DŽENAN LONČAREVIĆ OTVORIO DUŠU U EMISIJI INTERVJU: Život me naučio da mi oni koji su me tapšali po ramenu nisu prijatelji!

DŽENAN LONČAREVIĆ OTVORIO DUŠU U EMISIJI INTERVJU: Život me naučio da mi oni koji su me tapšali po ramenu nisu prijatelji!

Ljubav je za mene pokretač svega. Život me je naučio dosta toga, naučio sam kome mogu da se poverim, ali i da mi svi oni koji su me tapšali po ramenu nisu pravi prijatelji. Imao sam teške trenutke, ali sam se uvek dizao i nastavljao dalje još jači.

Ovako je razgovor u novoj emisiji „Intervju“, koja se ponedeljkom emituje na Jutjub kanalu INFO news, započeo muzičar Dženan Lončarević, koji je bez dlake na jeziku govorio o karijeri, životu, ali i svim teškim trenucima kroz koje je prolazio.

* Rođen si u Prijepolju, tu si i odrastao, kakvo je bilo tvoje detinjstvo?

– Imao sam najsrećnije detinjstvo i srećnije dete od mene nije postojalo! Mislim i da je cela ta moja generacija nekako tako živela. Rodio sam se 1975. u Prijepolju, odrastao tu, igrao sve moguće sportove, jednostavno imao sam jedno pitomo i normalno detinjstvo. Svi smo kao deca, naravno, imali neke svoje afinitete, pa je tako Ivica Dragutinović, koji je inače moj školski drug, igrao fudbal, ja sam otišao putem muzike i tako je većina nas pronašla nešto što nas ispunjava.

* Kakvi su bili tvoji počeci, s obzirom na to da danas mladi nekako drugačije započinju karijeru?

– Čuveni Dom kulture u Prijepolju je mesto gde sam prvi put stao ispred neke svoje publike i tu sam održao neke prve koncerte. Počeo sam baš onako kako treba, napravio bih poređenje sa stepenicama i mogu reći da nijedan nisam preskočio. Dok sam se školovao, ustanova Doma kulture je u to vreme imala svoje organizacije, gde su muzički bendovi svirali. Ja sam oformio neki svoj bend i za potrebe manifestacija smo svirali neke koncerte. Sve ono što se kasnije dešavalo bio je sled nekih finih okolnosti i nekog finog početka moje muzičke karijere. Smatram da sam išao nekim normalnim, finim, putem jer danas smo svedoci da, kako se instant počne tako se instant i završi. Kvalitet ipak nema rok trajanja.

* Ne robuješ trendovima, što se vidi i po muzici koju stvaraš. Šta je ono što zameraš mlađim kolegama?

O tome bih mogao mnogo da govorim, ali bi verovatno ispalo da kritikujem iz neke zle namere. Razumem da se svako trudi, da svako traži neko svoje mesto pod nebom, ali ono što bih izdvojio su svakako ti neki tekstovi, za koje bih uzeo neku najgrđu reč. Jednostavno, nisu na pravom mestu, nisu za neke generacije koje odrastaju. Ja se i dalje vodim logikom da muzikom lečimo ljude. Danas nekako muzika utiče na to da mlađe generacije posežu za nečim za čim ne treba i to je moja najveća zamerka kada je o novim trendovima reč.

* Muzički talenat si nasledio od majke, ali nisi jedini u porodici ko poseduje smisao za muziku?

Tačno je, moj stariji brat zaista ima dara za muziku. On je i pokretač svega ovoga što radim danas, ali i moj srednji brat, koji, nažalost, nije više s nama, on je preminuo, a svirao je bubanj. Od starijeg brata sam naučio da sviram gitaru. On je defintivno moj najveći kritičar, pored majke. Ona i kad kritikuje to nekako ublaži, dok on to kaže na najgori mogući način, iz razloga da bi mi udario neki pozitivni šamar. Danas, kad pogledam sve, zahvalan sam mu na tome jer sam shvatio da je svaka kritika dosad bila na mestu.

* Koji momenat u karijeri i životu ti je bio najteži?

Što se tiče karijere, ne mogu da kažem da sam imao neke teške situacije koji bi me poremetile i naterale da odustanem od svega. Imao sam jedan album, za koji sam mislio da će biti veoma uspešan, jednu pesmu na njemu je pisao Bora Čorba i cela njegova ekipa je radila na toj pesmi, ali, eto, pokazalo se da možda u tom trenutku nije trebalo da izbacim taj album. Što se tiče drugih stvari, života, to je definitivno trenutak kada mi je umro brat i kad sam morao da sviram posle 20 dana. Moj brat je umro 20 dana pred Novu godinu i ja sam već imao zakazan taj nastup, morao sam da odradim tu noć jer su ljudi čekali da se pojavim, ali, eto, bog je hteo tako da sam svirao pola sata i nestalo je struje i dalje nismo mogli da nastavimo.

* Sve što nam se u životu dešava, kažu da nam bog deli lekcije. Koja je tvoja životna lekcija?

– Dosta toga sam kroz život naučio. U svom ovom koračanju naučio sam kome da kažem dobar dan, kome da se poverim, naučio sam i da svi oni koji su me tapšali po ramenu nisu pravi prijatelji. Da svima onima koji su mi zabadali nož u leđa (a, bilo ih je) oprostim. Kroz sve ovo što se zove život, muzika, karijera, svašta čovek može da nauči. Bitno je samo da stvari koje nisu valjale promeniš i nastaviš dalje.

* Muzika je svakako prva asocijacija kad se pomene tvoje ime, ali ko je Dženan Lončarević van muzike?

– Običan čovek. Kada sam u svom rodnom gradu, prvu kafu pijem u omiljenom kafiću, igram tenis, šetam okolnim brdima… U Beogradu se brzo živi, ali i tu imam srećnu varijantu jer imam jedan poseban prostor, a to je muzički studio koji se nalazi na Tašmajdanu, gde provodim najviše vremena, sve u svemu, jedan normalan život.

Pesma koja mi tera suze na oči

* Da li ima neka pesma za koju si posebno vezan?

– U periodu kada je moj brat umro, Marini Tucaković je umro sin. Ja sam želeo da se nekako, na bilo koji način zahvalim što sam imao najboljeg brata na svetu. Marina je napisala pesmu „Strah me da te sanjam“, koja je posvećena mom bratu, tako da sam za nju veoma vezan i vrlo je retko izvodim jer ne mogu da je otpevam, a da ne zaplačem. Ali pesma koja je obeležila moje ime i karijeru je definitivno pesma „Nikome ni reč“.

 

 

Ljubav je definicija sreće

* Koji je tvoj recept za srećan život?

– Ja to mogu opisati samo jednom rečju. Ljubav. Ljubav žene prema muškarcu, ljubav čoveka prema životu, prema drugim ljudima, ali i prema poslu kojim se bave. Tako da je ljubav za mene definitivno definicija svega onog što se zove sreća.

 

BONUS VIDEO: