„DVE GODINE SMO U ŽALOSTI, A ONI SU ČETIRI VESELJA IMALI“! Potresne reči oca Ivane Krivokapić koju je pre tačno dve godine ugušio Jetmir Gočaj! JOŠ IZMIČE PRAVDI!

Danas se navršava dve godine od stravičnog ubistva studentkinje Ivane Krivokapić, koju je ugušio  partner Jetmir Gočaj, a njena porodica još se ne miri sa gubitkom.

Ivanin ubica je, za sada, izmiče pravdi, uprkos međunarodnoj poternici.

Ivanin otac Slobodan Krivokapić kaže da bol za izgubljenom ćerkom ne prolazi.

– Moju Ivanu ubio je tako što je jednu ruku stavio na njen nos, a drugu na usta. Njegov DNK nađen je ispod noktiju moje ćerke – počinje priču Slobodan Krivokapić iz Lovćenca za Telegraf.

Slobodan Krivokapić nakon ubistva raspitivao se o ubici Jetmiru. Saznao je sve o njegovoj porodici. Ali i jednu činjenicu koja ga je jako povredila. Dok je dve godine u žalosti za detetom, oni su imali čak četiri veselja.

– Predstavljali su se da su čestita porodica, da su čestiti odavno bi to dokazali. Bratstva iz kojih potiče Ivana, Krivokapići i Roganovići, nisu mala – kaže Slobodan.

 Ćerka im se uvek javljala i sve pričala. Sa majkom je bila kao najbolja drugarica, priča otac.

– Sećam se da smo tog petka pokušavali da je čujemo. Telefon joj je bio nedostupan. Znao sam da je imala problem sa baterijom, ali sam se opet plašio jer je uvek nalazila način da nam se javi, bar od nekoga da uzme telefon. Imala je probleme sa bubrezima i još više sam se plašio da joj nije pozlilo. Da joj se nešto dogodilo znao sam kada je njen kolega pozvao mog sina i pitao :“Gde je Ivana, zamolio sam je da radi umesto mene?“. Sačekao sam jutro i rekao sinu, ženi da se spreme i krećemo za Beograd. Pozvao sam bratanca i rekao mu da ide u Ivanin stan, a mi smo krenuli. Objasnili smo mu kako da dođe do zgrade. Bio sam na vezi sa njim. Javio mi se i rekao da je stan zaključan. Rekao sam bratancu da zove policiju, Hitnu i pokuša kroz prozor da uđe u stan makar i staklo razbio. U jednom trenutku mi je rekao: „Čiko, vidim Ivaninu ruku, a telefon joj je na stolu…“. Više se nije javljao na telefon, zvao sam ga, vozio sam 150 na sat kroz grad samo da bi što pre stigao… Supruga je samo govorila i plakala: „Bobo, naša Ivana je mrtva“ – nastavlja Slobodan priču.

Foto: Printscreen/Facebook

Majčine slutnje su bile tačne. Ivana je bila mrtva.

– Ispred stana bilo je mnogo policije. Neko mi je od njih rekao: „Žao nam je, Ivana je mrtva“. Sećam se da me je držao inspektor. Želeo sam da uđem u stan da je vidim… Nisu mi dali. U jednom trenutku sam video crni džak kako iznose iz stana. Zakukao sam: „Što mi dete nosite u tome, nije pašče“. Dali su nam nešto za smirenje, svega se sećam kroz maglu. Sinu su u policiji rekli da je Ivana najverovatnije ubijena – teške reči izgovara Slobodan.

Sa suprugom i sinom vraća se u Lovćenac. Primaju saučešća, kroz kuću im prolazi na hiljade ljudi.

– Dan kada sam otišao na prepoznavanje nikad neću zaboraviti. Ležala je kao da spava. Sem dva podliva na vratu, ništa nije imala. Nije bila obljubljena niti je imala povrede po telu. Rekli su mu da ju je ubio tako što je jednu ruku stavio na njen nos, a drugu na usta. Njegov DNK nađen je ispod Ivaninih noktiju. Pisali su da je moju ćerku polomio, raskomadao. Sad želim sve to da demantujem – priča Slobodan.

Iz Ivaninog roze novčanika Jetmir je uzeo 1.500 evra i 60.000 dinara, ali je ostavio njene slike sa bivšim dečkom. Sve njene lične stvari njeni najmiliji drže u sobi.

Na radnom stolu Ivanin dnevnik, brojanica, sveske, tablet, sat koji je nosila, telefon…Majka i Ivanine drugarice često ga čitaju. U svakoj rečenici traže odgovor zašto ju je Jetmir Gočaj ubio.

– Ćerku sam sahranio na groblju u Lovćencu, a spomenik joj podigao za pola godine. Odlazimo tamo svaki dan. Ivana je veliki vernik. Često je odlazila u crkvu i verovala u Boga. Ne želimo da ni policija ni tužilaštvo zaborave na Ivanino ubistvo i da se taj krvik uhapsi – kaže Slobodan.

Bonus video