„Dovoljno je otići, sve ćeš pohvatati!“ RAZBIJENI MITOVI O NEMAČKOJ: Poslušajte savete i za MANJE od godinu dana stižete i do SVOJE NEKRETNINE!

Sve veći broj Hrvata, naročito među mlađom populacijom, i dalje razmišlja o odlasku u inostranstvo u potrazi za boljim životnim uslovima. Razlozi za takvu odluku uglavnom se ponavljaju i odnose se na želju za stabilnijim zaposlenjem, većim platama, kvalitetnijim zdravstvenim i socijalnim sistemom, boljim mogućnostima profesionalnog razvoja i uređenijim i sigurnijim društvom u celini.

Pored ekonomskih motiva, mnogi ističu i nezadovoljstvo stanjem u domaćoj politici, sporom administracijom i osećajem da se napredak u Hrvatskoj teže ostvaruje nego u drugim evropskim zemljama. Poslednjih godina najčešće destinacije za iseljavanje su Nemačka, Austrija i Irska, pre svega zbog velike potražnje za radnom snagom i relativno jednostavne integracije.

Sve više Hrvata, pa i Srba, razmatra i odlazak u skandinavske zemlje. Danska, Norveška i Finska privlače visokim životnim standardom, uređenim institucijama i dobrim radnim uslovima, dok je Švajcarska čest izbor zbog visokih zarada, posebno u medicinskom i tehničkom sektoru.

Iskustvo mladog Hrvata koji razmišlja o odlasku u Nemačku

Jedan dvadesetdvogodišnji mladić iz Hrvatske obratio se korisnicima Redita pitanjem da li se isplati otići u Nemačku. Zaposlen je kao dostavljač paketa, govori engleski i ima osnovno znanje nemačkog jezika. U objavi je naveo:

– Uvek me zanimalo kako ljudi zarade dobru sumu novca u Nemačkoj i vrate se kući posle godina rada. Sada sam spreman da pokušam, ali svi mi govore da „nije kao nekad“ i da se ne isplati. Hteo bih čuti iskustva i savete.

U komentarima mu je jedan korisnik savetovao da se ipak odluči na odlazak, uz tvrdnju da više od 80 odsto Hrvata koji odu u inostranstvo na kraju uspe. Kao najlakši početak navodi se odlazak preko agencije, gde su često obezbeđeni smeštaj i prevoz. Plate u startu nisu visoke za nemačke prilike i kreću se između 1850 i 2000 evra, ali se, prema tom savetu, za nekoliko meseci može uštedeti dovoljno za sopstveni stan.

Kako je opisano, realnost početka često podrazumeva deljenje stana sa tri ili četiri osobe u prostoru od 20 do 30 kvadratnih metara, najčešće u slabijem delu grada.

– Ali takvi su počeci. Cimeri mogu biti različiti, pazi na stvari. Dok ne rešiš stan i auto, dovoljno ti je ono što stane u jedan kofer i laptop. Kad uštediš, firma obično nudi bolji ugovor, sa platama od oko 2500 evra neto pa naviše – navodi se u komentaru.

Saveti za snalaženje i uštedu

Isti korisnik savetuje da se posao može promeniti kada se uštedi novac dovoljan za dva do tri meseca života, jer se novi posao najčešće pronađe u roku od mesec dana. Posle godinu dana rada ostvaruju se i dodatna prava preko biroa, poput besplatnog kursa nemačkog jezika, mogućnosti prekvalifikacije i pomoći u vezi sa troškovima stanovanja.

– Najbitnije je da odeš, brzo ćeš pohvatati sve, a ljudi će ti pomoći sa savetima. Nemačka nije kao pre, ali se i dalje lepo živi. Dok si mlad, samo odi. Puno je lakše otići i vratiti se kada si mlađi. U Hrvatskoj ništa neće biti bolje, najbolji su otišli i ne vraćaju se. Ostaju uglavnom ograničeni, lenji i uhljebi – objašnjava on.

Jedan drugi Hrvat dodaje da se u inostranstvu ne samo radi već i uči. Navodi da je početak težak zbog novog posla, jezika i države, ali da se sve to može savladati. Nakon dve godine rada u Nemačkoj, on je prešao u Švajcarsku, gde je odmah našao posao u svojoj struci.

Popularne alternative

U raspravi se pominju i druge opcije, poput centralne Danske, gde je život znatno jeftiniji nego u Kopenhagenu, dok su plate slične. Kao alternative navode se i Finska i Norveška, koje nude stabilan sistem, dobru organizaciju i visok kvalitet života.

Zaključak većine učesnika diskusije jeste da Nemačka možda više nije obećana zemlja kakvom se nekada smatrala, ali i dalje pruža realnu priliku za pristojan život i uštedu, naročito mladima koji su spremni da se prilagode, uče i ulože dodatni trud.

Izvor: Kurir/Dnevno.hr/INFO/N.A.

Bonus video: