„DOLAZI VREME KADA ĆE LJUDI POLUDETI“: Šta znači opomena velikog pravoslavnog svetitelja koja danas zvuči zastrašujuće tačno

Ava Antonije Veliki, otac monaštva i jedan od najpoštovanijih svetitelja pravoslavlja, ostavio je duboku i potresnu, ali istovremeno osvešćujuću pouku:

– Vreme dolazi kada će ljudi poludeti, i kada vide nekoga ko nije poludeo, napašće ga govoreći: „Ti si lud, ti nisi kao mi“.

Ova rečenica zvuči kao proročka dijagnoza svakog vremena udaljenog od Boga, ali posebno odzvanja u savremenom dobu, kada se istina relativizuje, kada se Hristove reči izvrću, a onaj ko ostaje veran Jevanđelju biva proglašavan nazadnim, ludim ili opasnim.

Pouka – poziv, a ne zastrašivanje

Sveti Antonije, kao i drugi veliki oci, nikada nisu želeli da plaše ljude proročkim rečima o poslednjim vremenima. Njihova svrha je isključivo spasonosna: da nas probude iz duhovne letargije, da prepoznamo koliko lako čovek može izgubiti meru dobra i zla kada istina nije Hristos, nego sebični interes, ego ili duh sveta.

Isti duh nalazimo i kod Svetog Pajsija Svetogorca, koji je govorio:

– Dolazi vreme kada će se istina prikrivati, a laž predstavljati kao istina, i tada će oni koji žele da žive pobožno biti smatrani nazadnima.

Sveti Teofan Zatvornik upozoravao je:

– Niko se neće spasiti ako samo gleda u znamenja vremena, a ne gleda u dubinu svog srca gde leži nebo ili pakao.

Zašto nas ovi glasovi opominju?

Sve ove pouke svetih otaca, iako neretko prenošene u parafrazama, ostaju verne duhu njihovih učenja i nose istu nepomućenu poruku kroz vekove: da nas podstaknu na trezvenost, pokajanje i povratak istinskim vrednostima vere. Sveti oci nisu govorili o poslednjim vremenima da bi plašili ljude, već da bi ih probudili iz duhovnog uspavanja i okrenuli ka Hristu, jedinom Izvoru mira i smisla u svakom vremenu, pa i u ovom našem, koje, po rečima Ave Antonija, sve češće ludilo proglašava mudrošću, a mudrost ludošću.

Neka nas njihova reč ne uznemiri, nego osnaži da ostanemo „ludi za Hrista“ (1 Kor 4,10), jer u toj „ludosti“ leži večna pobeda života nad tamom sveta.

Dok svet traži odgovore u diplomatiji i oružju, svetogorski podvižnici govore o duhovnoj pomrčini koja se nadvija nad čovečanstvom – i pozivaju na jedini izlaz koji vodi ka spasenju: pokajanje, molitvu i budnost srca.

Bez datuma i senzacionalizma, ali s rečima koje odzvanjaju kroz vekove – šta nam svetitelji poručuju o ratu, padu Crkve i iskušenjima koja dolaze

Brige nas razaraju iznutra, a jedan od najvećih srpskih duhovnika 20. veka govorio je da je rešenje jednostavnije nego što mislimo.

Svetac otkriva zašto baš uživanja i zadovoljstva postaju najopasnije zamke za dušu, vodeći čoveka ka neprimetnom duhovnom padu.