DOKLE SE ČUVA BADNJAK I ŠTA S NJIM POSLE: Sveštenik objasnio šta nikako ne smete da uradite

Badnjak je jedan od najprepoznatljivijih simbola Božića u srpskoj pravoslavnoj tradiciji. U narodnom i crkvenom predanju, badnjak je mnogo više od običnog drveta. On predstavlja telo Hristovo, a njegovo nalaganje na Badnje veče simbolizuje svetlost Hristovog rođenja, ali i toplinu i skromnost Vitlejemske pećine u kojoj su utočište pronašli Presveta Bogorodica, pravedni Josif i novorođeni Isus Hrist. 

Iako ga gotovo svaka kuća ima na Badnje veče, mnogi vernici, posebno oni koji žive u gradskim sredinama i nemaju gde da ga založe, pitaju se šta s njim uraditi posle praznika.

Tu dilemu rešio je sveštenik Marko Jeftić koji kaže da bi badnjak trebalo založiti na Badnje veče.

– Taj plamen simboliše i svetlost istinskog Boga. Badnjak je i naše nalaganje u toj Vitlaemskoj pećini, gde su se skrili Josif, Marija i Isus Hrist, gde su kasnije počeli da dolaze pastiri, mudraci i razni drugi da vide čudo koje se desilo.

AI/Gemini

 

On je naglasio da je vrlo važno da se prema badnjaku odnosimo sa poštovanjem. 

– Nisu strane slike badnjaka načičkanog na drveće u parku, što je, naravno, prilagođeno životu u velikim gradovima i malim stanovima. To zna da bude ružno, jer badnjak spadne sa grane pa se prlja, i po njemu se gazi… Pogotovo je ružno kad vidimo da se kači na automobile, gde se prljaju i blato ih zapljuskuje.

Ističe, ipak, da ga ne treba čuvati ni kao amajliju.

– Najbolje bi bilo spaliti badnjak, ukoliko za to postoji mogućnost, a ako ne postoji onda ga odneti na neko mesto na kom će to prirodno istruliti. To mesto ne sme biti tek tako odabrano, kao da smo rešili nekakav usputni problem okačivši ga na prvo slobodno drvo – zaključuje otac Marko.

Marko Vasović iz sela Skakavci otkriva kako tri generacije njegove porodice, pod jednim krovom, kroz običaje, molitvu i ljubav pokazuju da Božić nije samo praznik, već i način života i poruka budućim generacijama.

Teolog i sveštenik objašnjavaju zašto je ovaj ton odabran kao ton koji najčešće nose sveštenici i monasi.

Iako se veruje da Vidovdan vuče korene iz paganstva, Dimitrije Marković objašnjava zašto ovaj dan ima isključivo hrišćansko značenje i kakvu vezu ima sa sicilijanskim mučenikom Svetim Vitom

Otac Predrag kaže da je najbitnije da se ne gorči, da se ne mrači, i da se ne razmišlja šta je naš, a šta tuđi običaj, nego šta god da se izabere, neka to bude iz ljubavi.