DOKAD ĆE HRVATSKI LANAC DA PLJAČKA SRBIJU: UHAPSITE TROVAČE IZ "MERKATORA"!

Još pre desetak dana Srpski telegraf je objavio šok-informaciju da je hrvatski trgovinski lanac „Merkator S“ u Srbiji prodavao paprike šilja uvezene iz Albanije pune otrova. U njima je, naime, otkriveno i do 40 puta više opasnih insekticida i pesticida nego što je dozvoljeno.

VRH LEDENOG BREGA

Sve smo, crno na belo, potkrepili optužnim predlogom (KP broj predmeta 162/23), koji je podignut protiv same kompanije i troje njenih direktora V. K., J. B. i N. Ć. Podsetimo, optužni predlog zbog prodaje robe koja ugrožava zdravlje građana podnet je po zahtevu Prvog osnovnog javnog tužilaštva od 27. marta ove godine. Usmeni javni pretres u Privrednom sudu u Beogradu zakazan je za 13. novembar, pa će se videti da li će se direktori „Merkatora S“ odazvati pozivu ili će, poput ćutanja na novinarska pitanja, opstruirati i sudski postupak.

Kartica kao četiri prodavnice

Još jedan način izvlačenja novca u Hrvatsku jeste kroz izmišljene, to jest nametnute projekte iz Zagreba. Kao što je to, kako navode naši sagovornici, projekat „Inovacija superkartice“, što je koštalo „Merkator S“ oko milion evra. A efekti nikakvi… Za taj novac su se, poređenja radi, mogle otvoriti tri-četiri nove prodavnice u Srbiji i zaposliti veliki broj ljudi.

Ispostavilo se da je to samo vrh ledenog brega svega što se događa u „Merkatoru“, a što ima za cilj da se što više novca ispumpa iz Srbije u Hrvatsku. Između ostalog, kako je saznao naš list, hrvatska firma „Enna fruit“ preuzela je oko 97 odsto nabavki voća i povrća za „Merkator“, a pre promene vlasničke strukture taj udeo je bio tek 17 odsto. Vlasnik te firme je Pavao Vujnovac, najmoćniji biznismen u Hrvatskoj, koji je bogatstvo sticao poslovima s gasom, voćem i povrćem, transportom. A u poslednje dve godine biznis širi i u Srbiji. Između ostalog, i tako što je kupio 90 odsto „Fortenova grupe“, koja je vlasnik „Merkatora“.

U međuvremenu, Srpski telegraf objavio je i šta sve „Merkator S“ od imovine prodaje ili je već prodao u Srbiji, koliko ljudi planira da otpusti, kolike astronomske bonuse isplaćuje grupici menadžera, na čelu s prvim čovekom „Fortenove“ Fabrisom Peruškom, te da se dobavljačima u Srbiji duguje čak 130.000.000 evra, a u Hrvatskoj nula, i tako dalje.

Zloupotreba „Otvorenog Balkana“

Srpski telegraf je u međuvremenu saznao da su u „Merkatoru S“ namerno stavljali u promet otrovnu papriku, kako im ne bi propala porudžbina.

– U svrhu prolaza robe su prepravljali u fotošopu dokumentaciju iz Albanije, analizu jedne tamošnje laboratorije, da se ne vidi šta sve ima u paprikama. Hrvati su, dakle, znali da truju Srbe albanskim paprikama. I takvu falš dokumentaciju, fotošopirane podatke, podmetali su nadležnim institucijama, pa i carini. A sve te procedure kontrole umnogome su olakšane i skraćene zbog „Otvorenog Balkana“ i oni su to iskoristili – priča dobro upućeni sagovornik Srpskog telegrafa.

MONOPOLISTI

Radom „Merkatora S“ uveliko se bave i nadležni organi zaduženi da kontrolišu eventualno monopolsko ponašanje na tržištu. Oni istražuju ulogu hrvatske kompanije u kartelskom udruživanju, o čemu su obavestili javnost.

Bivši debejac radi po nalogu

„Merkator S“ je za direktora korporativne bezbednosti postavio bivšeg načelnika Četvrtog odeljenja beogradskog centra Državne bezbednosti (DB) Branka Važića, kome je jedna od odluka bila da ukine fizičko obezbeđenje prodavnica i ostavi zaposlene na milost i nemilost pljačkašima i lopovima koji kradu robu.

Na taj način oni dodatno smanjuju troškove u Srbiji kako bi što više novca izvukli u Hrvatsku.

– Njegov glavni zadatak je da uhodi ljude: pregleda kamere, prati zaposlene, istražuje s kim komuniciraju, raspituje se kod ljudi da mu kažu nešto jedni o drugima, i tako dalje – objašnjava jedan od naših sagovornika i dodaje:

– Važić formacijski pripada kabinetu generalnog direktora „Merkatora S“ Lazara Markovića, mada poslove, pre svega, radi po nalozima iz Zagreba, odnosno „Fortenove“.

Naime, „Merkator S“ jedan je od četiri trgovinska lanca protiv kog je Komisija za zaštitu konkurencije pokrenula postupak, a zbog sumnje da su ugovarali cene. Uključilo se i Više javno tužilaštvo u Beogradu, koje istražuje postoje li elementi krivičnog dela u sklapanju tih restriktivnih sporazuma, odnosno eliminisanju konkurencije.

BONUS VIDEO: