DOK SE MOLITE, URADITE OVO – NEMA JAČE ZAŠTITE OD ZLA: Starac Arsenije otkrio šta da činimo čak i ako ne razumemo neke reči molitve

Prva saborna poslanica Svetog apostola Petra, začalo 61 (4,1-11)

1. Kada, dakle, Hristos postrada za nas telom, i vi se tom misli naoružajte, jer ko postrada telom, prestao je da greši,2. da ostalo vreme života u telu ne živi više po željama čovečijim, nego po volji Božijoj.3. Jer ste dosta proteklog vremena života proveli čineći volju neznabožaca dok ste se odavali razvratu, pohotama, opijanju, žderanju, pijankama i bogomrskom idolopoklonstvu.

4. Zato se čude što vi ne trčite s njima u istu poplavu razvrata, i hule na vas.5. Oni će dati odgovor Onome koji je gotov da sudi živima i mrtvima.6. Zato je i mrtvima propovedano jevanđelje, da prime sud po čoveku telom, a da žive po Bogu duhom.7. A svemu se kraj približio. Budite, dakle, celomudreni i trezveni u molitvama.8. A pre svega imajte istrajnu ljubav među sobom; jer ljubav pokriva mnoštvo grehova.

9. Budite gostoljubivi među sobom bez gunđanja;10. svaki kao što je primio blagodatni dar, njime služite jedni drugima, kao dobri upravitelji raznovrsne blagodati Božije.11. Ako neko govori, neka govori kao reči Božije; ako neko služi, neka služi kao po moći koju Bog daje; da se u svemu slavi Bog kroz Isusa Hrista, kome je slava i sila u vekove vekova. Amin.

Jevanđelje po Marku, začalo 56. (12,28-37)

28. I pristupi jedan od književnika koji ih slušaše kako raspravljaju, pa videvši kako im dobro odgovori, zapita ga: „Koja je zapovest prva od sviju?”29. A Isus mu odgovori: „Prva je zapovest od sviju: ‘Čuj Izrailju, Gospod Bog naš je Gospod jedini;30. i ljubi Gospoda Boga svog svim srcem svojim, i svom dušom svojom, i svim umom svojim, i svom snagom svojom.’ Ovo je prva zapovest.31. I druga je kao i ova: ‘Ljubi bližnjega svog kao samoga sebe.’ Druge zapovesti veće od ovih nema.”

32. I reče mu književnik: „Dobro, učitelju, pravo si kazao da je Bog jedan, i nema drugoga osim njega.33. I ljubiti njega svim srcem svojim i svim razumom i svom dušom i svom snagom, i ljubiti bližnjega kao samoga sebe, veće je od sviju paljenica i žrtava.“34. A Isus videvši kako pametno odgovori reče mu: „Nisi daleko od Carstva Božijega.“ I niko se više ne usudi da ga zapita.

35. I odgovorivši Isus reče učeći u hramu: „Kako govore književnici da je Hristos sin Davidov?36. Jer sam David kaza Duhom Svetim: ‘Reče Gospod Gospodu mojemu: sedi meni s desne strane, dok položim neprijatelje tvoje za podnožje nogama tvojim.’37. Sam David, dakle, naziva ga Gospodom, pa otkuda mu je sin?“ I mnogi narod slušaše ga rado.

Svetogorski starac objašnjava kako pola sata posvećenog Isusovoj molitvi može da donese radost, oslobodi od stresa i pokaže da sreća ne zavisi od spoljnog sveta.

Pouka ruskog svetitelja pokazuje da i u trenucima najveće tuge, kada se čini da ništa ne može da spasi srce, vera i molitva otvaraju put i daju snagu koja nadilazi ljudske slabosti.

Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka otkrivaju gde se gubi snaga – i gde se, još uvek, može povratiti.

Jedan jednostavan trenutak i obična reč mogu pokazati da duge molitve same po sebi nisu dovoljne, pa čak mogu čoveka odvesti u sagrešenje.

Reči svetogorskog starca deluju kao tiha, ali neumoljiva optužba naše potrebe da sudimo, i podsećaju nas da se vera ne meri time koga smo isključili, nego koga smo bili spremni da nosimo.

U kratkoj poruci prvog srpskog arhiepiskopa krije se odgovor na nemir, svađe i sitne pobede koje nas troše – pouka koja ne traži da budemo jači od drugih, već da pobedimo sebe.