Danas katolici širom sveta, kao i deo pravoslavnih vernika koji Božić obeležavaju po gregorijanskom kalendaru, slave jedan od najznačajnijih i najradosnijih hrišćanskih praznika – Božić, dan rođenja Isusa Hrista.
Ovaj praznik, koji se vekovima obeležava u različitim kulturama i narodima, nosi univerzalnu poruku mira, ljubavi, nade i solidarnosti među ljudima.
Za katoličke vernike, Božić predstavlja vrhunac liturgijske godine. Njegovom dolasku prethodi period došašća (adventa), koji traje četiri nedelje i posvećen je duhovnoj pripremi, molitvi, razmišljanju i iščekivanju Hristovog rođenja. Advent je vreme smirenja, ali i nade, u kojem se vernici podsećaju na važnost unutrašnje obnove i spremnosti da u svoje živote prime poruku Božića.
Centralni događaj božićnog slavlja je svečana misa u noći između Badnjeg dana i Božića, poznata kao polnoćka. U crkvama širom sveta okupljaju se vernici kako bi zajedno obeležili trenutak Hristovog rođenja, uz molitvu, čitanje jevanđelja i pevanje tradicionalnih božićnih pesama.
Posebnu pažnju svake godine privlači božićna misa u Vatikanu, koju predvodi papa u Bazilici Svetog Petra, nakon čega se upućuje tradicionalna božićna poruka „Urbi et Orbi“, sa apelom na mir, dijalog i solidarnost među narodima.
Božić kod katolika ima snažnu porodičnu i društvenu dimenziju. Domovi se ukrašavaju jelkom, svetlucavim lampicama i jaslicama, koje simbolično prikazuju rođenje Isusa u Vitlejemu.
Jaslice zauzimaju posebno mesto u božićnoj tradiciji, podsećajući vernike na skromnost i jednostavnost u kojoj je, prema hrišćanskom verovanju, rođen Spasitelj. Porodica se okuplja oko zajedničke trpeze, a Božić je prilika da se vreme posveti najbližima, obnovi porodična povezanost i podele trenuci radosti.
Pored verskog i porodičnog značaja, Božić je i praznik humanosti i brige za druge. U mnogim zemljama upravo u ovo vreme organizuju se brojne humanitarne akcije, prikuplja se pomoć za siromašne, bolesne i one koji su u potrebi.
Katolička crkva posebno naglašava važnost solidarnosti i milosrđa, podsećajući vernike da se suština Božića ne ogleda u materijalnim poklonima, već u ljubavi, razumevanju i spremnosti da se pomogne bližnjem.
Iako se Božić u hrišćanskom svetu ne obeležava svuda istog datuma i uz iste običaje, njegova poruka je univerzalna i bezvremena. Božić podseća na vrednosti koje prevazilaze verske i kulturne razlike – mir, toleranciju, praštanje i nadu u bolje sutra. Upravo zbog toga ovaj praznik ima poseban značaj ne samo za vernike, već i za širu zajednicu, kao simbol zajedništva i poziv na humaniji i pravedniji svet.
Prvi put su Rimljani počeli da slave Hristovo rođenje u 4. veku, a 25. decembar je izabran verovatno zbog već postojećeg paganog praznika slavljenja rođenje boga Sunca.
Izrazom „Bog ti pomagao“ može se odgovoriti na svaki pozdrav inoslavnog vernika.
Činjenica je, kao što mi je jedan sveštenik rekao, da ćemo Matej i ja zauvek biti zajedno. Tako i jeste, mi smo zajedno, kaže Nenad Periš, čovek divovske snage.
Bezlične figure Svete porodice na Velikom trgu izazvale su snažne reakcije vernika, političara i teologa, pokrenuvši žustru raspravu o tome gde prestaje savremeni izraz, a počinje povreda svetog.
POGLEDAJTE JOŠ:
OSUJEĆEN PLAN MOĆNIKA DA SE UMESTO SVETINJE PODIGNE AUTO-PERIONICA: Posle 20 godina čekanja, u Podgorici se gradi hram posvećen Svetom Vasiliju Ostroškom
KOSMET NA RASKRŠĆU! Autorski tekst Ibra Ibrahimovića o značaju sutrašnjih izbora za Srbe na Kosovu i zašto je važno da Srpska lista osvoji svih deset poslanika
„JEDINA POKAZALA DA UME I MOŽE DA SE BORI!“ Selaković pozvao Srbe s Kosmeta da izađu na izbore i glasaju za Srpsku listu