Gospojinske poklade su poslednji dan mesoedenja (mrsa) pre početka Velikogospojinskog posta, kojim se vernici pripremaju za praznik Uspenja Presvete Bogorodice (Velika Gospojina), koji Srpska pravoslavna crkva slavi 28. avgusta.
Duhovni značaj i simbolika
Ove poklade nisu samo formalnost — one predstavljaju ključni trenutak duhovne pripreme i unutrašnjeg očišćenja. Vernici tog dana ispituju sopstvene misli, dela i odnose, nastojeći da uđu u post očistivši srce i umejući da zatraže i pruže oproštaj.
Sveštenik Aleksandar Milovanović naglašava:
— Suština i cilj svakog posta nije da sebe nešto mučimo ili da se žrtvujemo bez onoga što je kruna svakoga posta, a to su pričešće, ispovest i pokajanje. Post nam je dat kao sredstvo da jednim podvigom, odricanjem od nečega telesnog, od nečega što nije suštinski bitno za naš život, smanjimo svakodnevne naslade — kako telesne, tako i one druge. Da se uzdržavamo od mrsne hrane, ali i da povedemo računa o onim drugim stvarima koje se tiču našeg života, misli i odnosa prema drugima. Da se smirimo, da budemo pažljivi prema drugima, da pružimo malo više razumevanja i ljubavi. Potom, da uz takav post, pokajanje i ispovest, pristupimo pričešću. To je suština svakog posta — rekao je otac Aleksandar.
Običaji oproštaja i narodne zdravice
Naziv poklada potiče od običaja opraštanja uvreda na taj dan — „kako bi i nama dugovi bili oprošteni, i tako rasterećeni dugovanja, što čišći ušli u period posta“.
Najpoznatija narodna zdravica koja prati ovaj trenutak glasi: „Oprosti, ulazimo u post kao u more“
Odgovor je: „Neka je od Boga oprošteno, oprosti i ti meni“. Ove reči nisu samo puki folklor, već duboko ukorenjen izraz vere, poniznosti i spremnosti na pomirenje.
Zašto su Gospojinske poklade važne i danas
Gospojinske poklade predstavljaju trenutak okupljanja porodice, radosti i umerenog uživanja pre duhovne obnove posta. U fokusu je unutrašnje približavanje Bogu — kroz pokajanje, molitvu, ispovest i pričešće — davanje prostora duhu da se očisti i pripremi za svetlo Uspenja.
U vremenu kada se tradicionalni rituali često svode na formu, poklade nas podsećaju da duhovna priprema nije ništa manje važna od samog posta. One su most između svakodnevnog života i onoga čemu težimo tokom narednih dana.
Gospojinske poklade su dan kada pravoslavni hrišćani sabiraju dušu, srce i misao — opraštajući i tražeći oproštaj, pripremaju se za svetli cilj posta: susret sa Bogorodicom na dan njenog Uspenja. To je snažan podsetnik da se u pravoslavlju vera ispoveda preko ljubavi, smirenja i duhovne posvećenosti.
Verski kalendar Srpske pravoslavne crkve za 8. mesec 2025. leta Gospodnjeg, s detaljima o postu, slavama i danima posvećenim svetiteljima.
Ova sveta molitva krije ogromnu duhovnu snagu koja donosi utehu u najtežim trenucima, vraća mir uznemirenom srcu i osnažuje za životne izazove. Saznajte kada je koristiti za najveću duhovnu korist i kako.
Zavetna slava u manastiru Svetog apostola Marka okuplja rasejane Srbe u molitvi i sećanju, čuvajući večnu vezu sa domovinom kroz monaške živote i svetiteljske vrednosti.
U obraćanju zbog događaja u Gornjem Zaostru, sveštenstvo, monaštvo i verni narod Eparhije budimljansko-nikšićke upozoravaju na medijski linč, politički pritisak i selektivno delovanje institucija, uz poziv svim građanima na mir i istinu.
POGLEDAJTE JOŠ:
„ČUDO NIJE STRANO LJUDIMA – ONO JE NORMALNO I PRIRODNO“: Patrijarh iz Saborne crkve poručio da vera skriva moć koju ni sami ne možemo zamisliti
PUTIN PRED TRAMPOM OTVORIO PITANJE ZAŠTITE PRAVOSLAVLJA: Ovo su dva važna uslova Moskve, bez kojih nema mira
JESI VIDELA KAKO GORE PROSTORIJE?“ Vučić se obratio Marti Kos: „Sram vas bilo sve zajedno!