DANAS JE CRVENO SLOVO I VELIKI DAN ZA PRAVOSLAVLJE: Slavimo Obrezanje Gospodnje, Svetog Vasilija Velikog i Novu godinu po starom kalendaru

Za Srpsku pravoslavnu crkvu 14. januar ima poseban značaj jer se tog dana proslavlja više važnih događaja iz hrišćanskog života i tradicije. Na ovaj dan obeležava se Obrezanje Gospoda i Boga i Spasa našega Isusa Hrista, sećajući se osmog dana po Njegovom rođenju, kada je Mladenac Isus po zakonu iz vremena Avrama obrezan u hramu. Tada mu je dato ime Isus, baš kako je arhangel Gavrilo objavio Presvetoj Devici Mariji.

Duhovna pouka Obrezanja – preobražaj kroz krštenje

Obrezanje Gospoda nije samo istorijski događaj, već i duhovna pouka: ono predobražava krštenje, potvrđuje da je Hristos uzeo stvarno ljudsko telo i da je ispunio sav Zakon Božji, koji je sam objavio kroz proroke. Apostol Pavle to sumira rečima: „Jer u Hristu Isusu niti što pomaže obrezanje ni neobrezanje, nego nova tvar“ (Gal. 6, 15). Zanimljivo je da za ovaj praznik crkva ne predviđa ni predprazništvo ni poprazništvo, naglašavajući njegovu posebnu liturgijsku jednostavnost.

Sveti Vasilije Veliki – stub i učitelj Crkve

Isti dan, vernici se molitveno sećaju i Svetog Vasilija Velikog, arhiepiskopa Kesarijskog, jednog od stubova Crkve. Rođen u vreme cara Konstantina, Vasilije je već u mladosti pokazivao izuzetan um i revnost za znanjem, učio 15 godina u Atini filozofiju, retoriku i nauke svog vremena, zajedno sa školskim drugovima poput Grigorija Bogoslova. Kasnije se krstio na reci Jordanu i posvetio episkopskoj službi u Kesariji Kapadokijskoj, gde je gotovo deceniju predano vodio svoj narod.

Vasilije Veliki je poznat kao neumorni pobornik Pravoslavlja, čvrst u veri i moralu, veliki teolog i apologeta, koji je čvrsto stajao protiv jeretika. Njegova dela i liturgijska služba, nazvana po njegovom imenu, i danas se upotrebljavaju deset puta u godini, uključujući 1. januar, uoči Božića, u nedeljama Časnog posta i na Veliki Četvrtak i Subotu. Sveti Vasilije se upokojio 1. januara 379. godine, a Crkva ga od tada smatra velikim učiteljem i svetlom stubom Hristove Crkve.

Početak godine po julijanskom kalendaru – spoj liturgije i običaja

Pored svega ovoga, 14. januar je i početak nove godine po julijanskom kalendaru, koju mnogi i dalje doživljavaju kao porodični praznik, sa običajima koji uključuju okupljanja, molitve i tradicionalne specijalitete. Ovaj spoj liturgijskih i narodnih obeležja čini 14. januar danom u kojem se vernici podsećaju i na duhovne i na porodične vrednosti, negujući tradiciju i sećanje na Hrista i svete ljude koji su Njegovu Crkvu oblikovali.

Sveštenik Darko B. Jelić bez uvijanja govori o lažnoj tradiciji, crkvenim portama pretvorenim u vašarište i o tome kako smo zamenili liturgiju bukom, a smisao navikom – i zašto nas to već decenijama drži na istom mestu.

Zašto Mali Božić nije isto što i pravoslavna Nova godina, šta znače badnjaci, koji se ponovo pale, kako je Hristos dobio ime i zbog čega je Crkva još u prvom veku donela odluku koja je zauvek promenila život hrišćana, otkriva jerej Slavko Lalović.

Na dan kada Crkva slavi praznik Obrezanja Hristovog i Svetog Vasilija Velikog, na Svetoj Gori se mesi poseban slatki hleb sa novčićem.

Dok građani jedva čekaju 1. januar, crkva čuva liturgijsku i „staru“ Novu godinu, a posebni molebani i običaji pokazuju kako se vere i porodične tradicije prepliću u svakodnevnom životu vernika.