DANAS JE CRNO SLOVO, SLAVIMO SVETOG TRIFUNA: Čudotvorac koji je iscelio carevu ćerku, a čija se sveta glava čuva u Kotoru

Srpska pravoslavna crkva obeležava Svetog Trifuna,velikomučenika koji je postradao za hrišćansku veru.

Ovaj svetitelj je rođen kao siromah u selu Kampsadi u Frigiji i u detinjstvu je čuvao guske. Još kao dečak bio je jako pobožan i mogao je da isceljuje bolesti na ljudima i stoci i izgoni zle duhove.

U „Ohridskom prologu” navedeno je da „u to vreme zavlada Rimskim carstvom car Gordijan, čija ćerka Gordijana siđe s uma, i time baci svoga oca u veliku žalost.

Svi lekari ne mogahu ludoj Gordijani ništa pomoći. Tada zli duh iz lude devojke progovori i reče da njega niko ne može isterati osim Trifuna. Posle mnogih Trifuna iz carstva bude i ovaj mladi Trifun pozvat po Božjem Promislu. On bi doveden u Rim gde isceli carevu ćerku. Car mu podari mnoge darove, koje Trifun pri povratku sve razdeli siromasima.”

Nakon ovoga Trifun je nastavio da čuva guske i moli se Bogu. Međutim, kada na presto dođe hristoborni car Dekije, Trifun je bio bačen na muke.

No, on podnese sva mučenja s radošću velikom, govoreći: „O kad bih se mogao udostojiti, da ognjem i mukama skončam za ime Isusa Hrista Gospoda i Boga moga“!’

Sve muke ništa mu ne naškodiše, i mučitelji ga osudiše najzad na posečenje mačem. Pred smrt Trifun se pomoli Bogu. Ubijen je 250. godine.

Ne zna se kada, ali mošti Svetog Trifuna su iz Kampsade prenete u Carigrad, a odatle je glava Svetog Trifuna odneta u Kotor u Crkvu Svetog Trifuna. 

Petar Prvi Petrović Njegoš dobio je česticu moštiju svetog Trifuna od svog prijatelja kotorskog biskupa koji je bio rodom iz Kotora. Godine 1803. poklonio ju je jednoj crkvi u Moskvi, koja je posvećena ovom svecu.

Sveti Trifun se smatra zaštitnikom zanatlija i vinogradara koji ga proslavljaju kao svoju esnafsku slavu.

Nisu sva iskušenja ista po karakteru. Neka nailaze na ljude podvižnike, druga na bestidne ljude…, govorio je Sveti Isak Sirin.

U slučaju kada smo zalepljeni za strasti i želimo ih, ali hoćemo i božansku blagodat, tada se dešava strašni sukob u nama.

Oni koji su bili nižeg rasta vaskrsnuće kao nešto viši, oni koji su bili višeg, kao niži, tako da ćemo po vaskrsenju svi biti iste visine i pošto ćemo moći da prolazimo kroz čvrstu materiju, moći ćemo da se prožimamo.

Nisu bili braća po krvi, ali su bili braća po duhu.