DANA SLAVIMO TIMOTEJA BRUSKOG – TROJICE: Ovo nikako ne radite, a uz ovu moćnu molitvu odagnajte svo zlo!

Sveti sveštenomučenik Timotej Bruski

Sveštenomučenik Timotej, episkop bruski. Zbog velike duševne čistote, Bog mu je dao dar čudotvorstva, tako da je oslobađao ljude bolesti i drugih muka. Iscelio je cara Arita od smrtonosne bolesti, isceli tako i jednu caricu, čak i je i obrati od tame idolopoklonstva ka svetlosti istine Hrista Boga. U vreme gonjenja hrišćana pod carem Julijanom Odstupnikom, episkop Timotej nije hteo da se odrekne Hrista, pa je osuđen i bačen u tamnicu. U tamnici su ga posećivali verni, da bi čuli mudru pouku svog arhipastira. Saznavši za to, opaki car Julijan zapreti mu da više ne podučava narod o imenu Isusovom, a kada se Sveti Timotej ogluši o njegove pretnje, naredi da ga ubiju u tamnici. Dušu svoju predade Gospodu 362. godine. Mošti su mu čudotvorne.

Tropar (glas 4):

Bio si naslednik Apostola prestolom i zajedničar duhom, bogonadahnuto delo si našao u viđenju duhovnog uzrastanja: Zbog toga si uzdizao reč istine i radi vere si do krvi postradao, sveštenomučeniče Timoteju: Moli Hrista Boga da spase duše naše.

Sveti mučenik Aleksandar i Antonina

Behu oboje iz Aleksandrije, Antonina česna devica a Aleksandar carski vojnik. Oboje hrišćani. Prvo Antonina bi izvedena na sud i na mučenje. Pa kad nju baciše u tamnicu, Aleksandar, po naređenju angela Božjeg, ode u tamnicu (iako dotle nepoznat Antonini), ogrnu je svojim vojničkim plaštom, reče joj da obori glavu i da ide kroz stražare pred vratima. Tako devica izbegne, a vojnik ostane u tamnici. Tada izvedoše Aleksandra pred sudiju i počeše istjazavati zbog imena Hristova. Čuvši za to Antonina, sama se prijavi sudiji, koji ih oboje poče stavljati na razne muke. Odseče im ruke, potom ih bijaše po golom telu, a rane im paljaše svećama, i najzad baci u oganj, koji beše naložen u jednoj rupi, i zatrpa ih zemljom. Česno postradaše radi ljubavi Hristove i preseliše se u dvore Cara nebeskoga 3. maja 313. godine. Zlobni sudija, Fist, u času smrti mučenika, posta nem, i spopade ga duh besni koji ga mučaše sedam dana i najzad umori.

Sveti Vasijan, episkop lavdijski

Kao neznabožac rođen u Sirakuzi od neznabožnih roditelja, uglednih i bogatih. Vaspitan filosofijom u Rimu. Po svojoj toploj želji kršten nekim blagočestivim starcem Gordijanom. To uvredi roditelje njegove, i da bi izbegao njihov gnev, po zapovesti svetog Jovana Bogoslova, koji mu se javi, ode u Ravenu i javi se episkopu Ursu, svome rođaku. Po uputstvu episkopa Vasijan se nastani kod crkve svetog mučenika Apolinarija van grada, i tu se dugo podvizavaše trudom, postom i molitvom. Kada umre episkop u gradu Lavdijskom u Liguriji, Vasijan bi izabran, shodno nekom otkrovenju u snu, iako on to ne željaše. Posvećen za arhijereja Amrosijem Milanskim i Ursom Ravenskim. Imaše veliku blagodat isceljenja; mogaše i mrtve vaskrsavati. Bio prisutan poslednjim časovima svetog Amvrosija, i čuo iz usta ovoga, kako vidi Gospoda Isusa Hrista. Poživeo u trudu i podvigu do duboke starosti, i u devedesetoj godini života svoga skonča i preseli se u Carstvo Božje, oko 409. godine. Njegove svete mošti ostaše čudotvorne, da svedoče o sili Božjoj i veličini Božjeg svetitelja.

Vasijan Sveti Gospoda voljaše,

Vasijan sveti Gospoda moljaše,

Gospod milostiv, blagodat mu dade,

Vasijan prozre šta sve ljudi rade,

Kako demoni igru zlu igraju,

I kako ljude na zlo navraćaju.

Vasijan jednom čaršijom hođaše,

Trgovca vide gde lažno meraše,

A crni đavo u kantaru stoji,

Te krivo meri i nepravo broji,

Trgovcu milo što sve ljude vara

I c malo robe čini mnogo ćara!

Vasijan sveti ka dućanu kroči:

Trgovče, viknu, ta otvori oči!

O ne raduj se zbog dobitka, laka,

Otvori oči, pogledaj ortaka! —

Utom trgovcu otvoriše s’ oči,

Đavola smotri, i nazad odskoči,

Ispunjen straha, ispunjen trepeta,

Sva dobit, vide, beše mu prokleta.

Zarida ljuto, i pred sveca kleče

Moli se za me — Vasijanu reče.

Pokaj se, pokaj! — Vasijan ga uči,

Da ti se duša večno ne uzmuči,

Svome ortaku đavo novce daje,

Ali mu dušu traži za uzdarje.

RASUĐIVANJE

Nije svejedno jesti obrok svoj c blagoslovom i jesti ga bez blagoslova. Svaki obrok je trpeza Božja koju je sam Bog postavio za nas. Zato treba Bogu, kao domaćinu, blagodariti i njegov blagoslov prositi. Blagosloveno jelo je i slađe i sitije; dok je neblagosloveno i neslatko i nesito i — nezdravo. Jednom car Teodosije Mlađi izašao u šetnju u okolinu Carigrada, pa videći kolibu nekog monaha, svrati u nju. Upita starac cara, da li želi što jesti? „Hoću,“ odgovori car. Starac iznese pred cara hleba, zejtina, soli i vode. Car jeo i pio, pa upitao monaha: „Znaš li ti ko sam ja?“ „Bog tebe zna!“‘ odgovori monah. „Ja sam car Teodosije.“ Monah se pokloni caru ćutke. Rekne mu car: „Ja sam car i od cara rođen, no veruj mi nikad u životu nisam jeo tako slatko kao danas u tebe.“ „A znaš li ti zbog čega?“ upita starac. „Zbog toga,“ produži on, „što mi monasi svagda c molitvom i blagoslovom pripremamo hranu, otuda i huda hrana u nas se obraća u slatku; u vas pak pripremaju hranu c mnogo truda, no blagoslov ne traže (od Boga), otuda i ukusna hrana biva neukusnom.“

SOZERCANJE

Da sozercavam čudesno isceljenje čoveka sa suhom rukom (Mat. 12, 10) i to:

1. kako Gospod reče suhorukom: pruži ruku svoju! pruži,

2. kako su i moje ruke suhe kad god ne dajem milostinju. Gospod mi neprestano govori: pruži ruku svoju!

BESEDA

o tome kako grešnika snalazi ono čega se boji

Čega se boji bezbožnik, ono će ga snaći; a što pravednici žele, Bog će im dati (Priče Sol. 10, 24)

Bezbožnik se boji skoropostižne smrti, lopov se boji obijača, ubica se boji mača, gordeljivac se boji sramote, otmičar se boji gladi, proždrljivac se boji bolesti, klevetnik se boji suda istine. Ono čega se bezbožnik boji, ono će ga i snaći.

Pravednik želi čistu savest, prave misli, mir, milosrđe, ljubav, istinu, pravdu, krotost. I Bog mu to daje još dok je ovde na zemlji. Pravednik želi Carstvo Božje, želi Raj, želi društvo angela i svetitelja, želi gledanje lica Božjeg u životu besmrtnom. I Bog mu to sve daje onda kada ga prizove k Sebi.

O kako je pravedan Gospod prema bezbožnicima, i kako je preblag On prema pravednicima! Ono čega se bezbožnik boji, ono Gospod otklanja od njega. Čega se pravednik boji? Samo greha. I Bog otklanja greh od pravednika i upravlja noge njegove na put dobrodetelji; i Bog čuva pravednika od zlih duhova, sejača greha, i blagodaću svojom zaleva usev dobrodetelji u srcu njegovom.

O Gospode Svevideći, sačuvaj nas od putova bezbožničkih, i od dobiti bezbožničke, i od straha bezbožničkog! Pomozi našem kolebljivom srcu, da se utvrdi u želji samo onoga što je Tebi ugodno. Jer ono što je Tebi ugodno, ono će na kraju pobediti i carovati, a sve ostalo biće predano truljenju i zaboravu. Tebi slava i hvala vavek. Amin.