DA SE NIKADA NE ZABORAVI: Vladika Pajsije služio godišnji pomen žrtvama velike tragedije koja je novogodišnju noć na Cetinju pretvorila u noć bola

Tačno godinu dana nakon što je velika tragedija Cetinje zavila u crno, tišina Cetinjskog manastira bila je ispunjena molitvom i pominjanjem trinaest imena onih čiji su životi nasilno prekinuti. Na praznik Svetog mučenika Bonifatija, u drevnoj svetinji služena je sveta liturgija, a potom i godišnji pomen za trinaestoro nevino postradalih, među kojima je bilo i dvoje male dece.

Svetoj liturgiji prisustvovao je vladika dioklijski Pajsije, koji je potom, zajedno sa sveštenstvom i sveštenomonaštvom, služio pomen žrtvama tragedije koja se dogodila 1. januara 2025. godine. Molitve su uznete tiho, bez velikih reči, onako kako pravoslavna tradicija pamti – dostojanstveno, sa verom da smrt nema poslednju reč.

Molitva jača od bola i straha

U molitvenom obraćanju, vladika Pajsije zaiskao je od Boga da se strahota kakva je zadesila Cetinje nikada više ne ponovi, moleći za pokrov i zaštitu Presvete Bogorodice i Svetog Petra Cetinjskog, ali i za mir i dobru volju među ljudima. Te reči nisu bile samo liturgijski deo službe, već jasan vapaj Crkve da se zlo ne relativizuje, već da se prepozna, imenuje i leči pokajanjem i povratkom zajedništvu.

Tragedija od prošle godine, kada je Aco Martinović, četrdesetpetogodišnji Cetinjanin, u naletu nasilja oduzeo živote trinaestoro ljudi, ostavila je dubok ožiljak ne samo na Cetinju, već i u široj pravoslavnoj zajednici. Od prvih dana nakon zločina, vladike i vernici okupljali su se oko molitve kao jedinog prostora u kojem bol može da se izdrži.

Crkva pamti – sećanje kao opomena živima

Mitropolit crnogorsko-primorski Joanikije i mitropolit mileševski Atanasije tada su pozvali narod da se, uprkos šoku i strahu, ne udalji od Boga, već da u Njemu potraži snagu i utehu. Saučešće je uputio i patrijarh Porfirije, podsetivši da je svaki ljudski život dar koji ne pripada nasilju niti mržnji i da se samo povratkom temeljnim hrišćanskim vrednostima može zaustaviti razaranje koje počinje u čovekovoj nutrini.

I danas, godinu kasnije, pomen u Cetinjskom manastiru svedoči da Crkva ne zaboravlja. Sećanje na žrtve ujedno je i opomena živima. Upaljene sveće, u hramovima i domovima, znak su da stradali nisu prepušteni zaboravu i da molitva ostaje najdublji odgovor na nasilje – tih, ali postojan.

Vernici i sveštenstvo okupili su se oko oltara Crkve Svetog kneza Lazara, evocirajući život i duhovnu snagu blaženopočivšeg patrijarha, čije se sećanje i danas oseća u svakom kutku Srpske pravoslavne crkve.

U Kasarskim Livadama služen je pomen Radu Ćiriću, a vladika Jerotej poručio da njegov život ostaje svedočanstvo hrišćanske hrabrosti i primer koji nadahnjuje generacije.

Saopštenje Mitropolije crnogorsko-primorske otvorilo je teška pitanja o „savremenom aparthejdu“, zloupotrebi navodne zabrinutosti građana i granici iza koje administrativne odluke prestaju da budu neutralne.

Na prazničnoj službi u manastiru Ćelija Piperska naglašeno je koliko običaj pomirenja pre Božića osnažuje duhovnu snagu i motiviše na dobro.