Da li posle pada Asada u Siriji, Kurdi mogu krenuti u stvaranje svoje države? Da li je Kurdistan realna mogućnost?

Jedan od najmnogobrojnijih naroda na svetu, bez sopstvene države ikada, su Kurdi.

Između 30 i 40 miliona Kurda ima širom planete. Najveća koncentracija ih je u Turskoj, oko 15-20 miliona, u Iranu oko 8-10 miliona, Iraku od 6 do 8 miliona, u Siriji oko dva miliona, a ima ih i u Evropi. Vekovima su bili deo različitih carstava, od Persijskog do Seldžučkog, živeli su u plemenskim zajednicama i večno sanjali o svojoj državi. Nakon raspada Osmanlijskog carstva, Versajski ugovor je predviđao stvaranje nezavisnog Kurdistana, ali je to ubrzo poništeno, a san je ostao nedosanjan i do danas.

I tako decenijama Kurdi trpe represiju u Turskoj, u Iranu takođe, u Iraku je Sadam Husein sprovodio genocidne kampanje protiv Kurda, a u Siriji su preživljavali građanski rat. Danas, posle svrgavanja sa vlasti Bašara al Asada, situacija je možda i najneizvesnija.

U Usijanju analiziramo situaciju u Siriji i pitamo:

Da li posle pada Asada, Kurdi mogu krenuti u stvaranje svoje države i može li se to bez krvavog rata?

Da li je Kurdistan realna mogućnost ili je samo nedosanjani san?

Da li su, iako im ne manjka neprijatelja, Kurdi sami sebi najveći protivnici, a moćnima samo instrument?

Gosti Usijanja:

Vinko Pandurević, general u penziji

Boško Jakšić, novinar

dr Neven Cvetićanin, predsednik Foruma za strateške studije

Urednica i voditeljka Silvija Slamnig

(INFO/Promo)