ČUDOTVORAC KOJI JE ČUVAO PRAVOSLAVLJE OD JERESI: Slavimo Svetog Mihaila Ispovednika!

Srpska pravoslavna crkva danas slavi Svetog Mihaila Ispovednika.

Sveti Mihail je bio revnosni hrišćanin. Od ranog detinjstva posvetio se služenju Bogu, i u mladim godinama se zamonašio, zajedno sa svetim Teofilaktom Nikomidijskim u vremepatrijarha Tarasija, koji ih obojicu i poslao u manastir na obali Crnoga mora.

Podvizavajući se tamo revnosno, njihove molitve „stekoše veliku silu pred Bogom“.

„Jednom u vreme žetve beše silna žega i mnogi bez vode iznemogavahu od žeđi; ova dva svetitelja se pomoliše Bogu i učiniše te suv bakarni sud stade točiti vodu u dovoljnoj količini“, navedeno je u žitijama.

Videći kako služe Bogu, patrijarh Tarasije ih je udostojio arhijerejskog čina. Stoga, blaženog Teofilakta on postavi za mitropolita nikomidijskog, a svetog Mihaila – za episkopa grada Sinada. 

Posle smrti Tarasija, na patrijaršiski presto došao je sveti Nikifor. Tada, „nastade bura ikonoborne jeresi, koja beše osuđena na Sedmom Vaseljenskom Saboru svetih Otaca“.

„Jer zločestivi car Lav Jermenin, zarazivši se tom jeresi, podiže gonjenje na Crkvu Hristovu, odbacujući svete ikone i nazivajući ih idolima, a njihove poklonike na razne načnne mučeći i ubijajući. Pre svega on otera svjatjejšeg patrijarha Nikifora i ostale pravoslavne arhijereje sa njihovih prestola, a mesto njih dovede svoje jednomišljenike – jeretike; i zacari se mrzost opustošenja na svetim mestima“.

Tada se sveti Mihail pokazao revnosnim ispovednikom pravoslavne vere i izobličiteljem jeretičkog zloverja.

„Krepljen i umudrivan blagodaću Svetoga Duha, on ukroti zlorečje bogoprotivnika i zapuši usta jeretika koja su rigala hule na božanske ikone“.

Tada ga je car Lav izvedo „na istjazanje pred svoj nepravedni sud“.

No Sveti Mihail, ne plašeći se muka, junački zastupaše svoja ubeđenja, i neustrašivo reče caru: „Ja poštujem svete ikone Spasitelja mog Isusa Hrista i Prečiste Djeve, Matere Njegove, i ostalih svetitelja, i klanjam im se, a tvoje naređenje prezirem i ne smatram nizašta“.

Postiđen, Lav ga je osudio na izgnanstvo. Gonjen iz jednog mesta u drugo, pretrpeo je mnoge muke i zlostavljanja, dok se nije upokojio 818. godine.

Iako je imao ženu, živeo je po reči apostolovoj: „Odsada i oni koji imaju žene da budu kao da ih nemaju“.

Sveštenik Borislav Petrić podseća da je crkva sveti prostor u kojem se očekuje poštovanje, skromnost i dostojanstvo.

Prema hrišćanskom shvatanju, jedini pravedni sudija jeste Bog.

Vladimir je bio poznat kao pobožan, pravedan i saosećajan vladar.