ČUDO NA NEBU KOJE JE ZAPANJILO SVETU ZEMLJU: Vladika Nikolaj o večnom znaku Božje sile

Nebo iznad Jerusalima zasvetlelo je neobičnim svetlom, krstom koji nadmašuje sjaj sunčevih zraka, svedočeći o prisutnosti Božje sile među ljudima. Vladika Nikolaj Velimirović u svojoj besedi za sredu 6. sedmice Velikog posta podseća na ovo čudesno znamenje Sina čovečijega, koje se jednom već ukazalo pred dolazak Julijana Odstupnika, i naglašava kako takva pojava nije samo istorijski događaj, već večni znak Božjeg prisustva i moći da izbavi dušu od greha i smrti.

Beseda o znamenju Sina čovečijega

„I tada će se pokazati znak sina čovečjeg na nebu.“ (Mat. 24, 30)

Kakav će biti ovaj znak Sina čovečijega, to se jednom u malome već pokazalo. To je krst, sjajniji od sunca, koji se pokazao nad Jerusalimom pred dolazak jednog ranijeg olicetvorenja Antihrista, na ime cara Julijana Odstupnika.

I mesto svake besede o tome čudesnome znaku, najbolje je da vam se, braćo, ovde navede pismo sv. Kirila Jerusalimskog pisano caru Konstantinu, sinu Konstantina Velikog i prethodniku Julijana Odstupnika. Deo toga pisma glasi:

„U ove svete dane Pedesetnice, sedmoga dana maja, okolo devet časova izjutra, javi se preveliki krst, sav od svetlosti, na nebu, nad Svetom Golgotom, i pružen do svete Gore Jeleonske, pokaza se on sasvim jasno ne jednom ili dvojici samo, no svima mnogobrojnim žiteljima grada, i ne tako – kako bi neko mogao pomisliti – brzoprolazno kao u maštariji, no vidljiv očima u toku mnogih časova nad zemljom. Svetlosnim blistanjem prevazilazaše luče sunčane, jer da ne bi takav, on bi bio pobeđen njima (lučama sunčanim) i ne bi se video, da nije pred gledaocima ispuštao luče silnije od sunca.

U tom času žurno se sabraše mnogobrojni stanovnici grada u svetu crkvu, obuzeti strahom i radošću od tog bogoviđenja, junoše i starci, muževi i žene, svaki uzrast, čak i najskrivenije device, ovdašnji stanovnici i stranci, hrišćani i neznabošci, koji su došli iz drugih zemalja, – svi jednodušno, kao jednim ustima, proslaviše čudotvornog Hrista Isusa, Gospoda našeg, Jedinorodnog Sina Božjeg, i stvarno i opitom doznaše, da je hrišćanska blagočestiva nauka ne u prepletenim rečima mudrovanja no u javljanju duha i sile (I Kor. 2, 4), i ne samo od ljudi propovedana no s nebesa od Boga posvedočavana (Jev. 2, 3-4)…

Smatramo za dužnost da ne prećutimo ovo nebesno bogoviđenje no da i Tvome bogoproslavljenom blagočestiju dostavimo. Zbog čega sam ja i požurio da ovim pismom to ispunim.“

O, braćo moja, sve je Bogu moguće, i stvoreno pokazati ljudima, i nestvoreno stvoriti. No najvažnije je za nas što On i može i hoće izbaviti dušu našu od greha i smrti, i darovati nam život večni. Molimo Mu se za ovo dan i noć.

Gospode svemoćni, Tebi slava i hvala vavek. Amin.

Ponekad najveći protivnici pronađu zajednički trenutak tišine – ne zbog dobrote, već pod senkom Hrista. Beseda o Pilatu i Irodu otkriva moć pravednosti koja menja srca i gasi mržnju.

U besedi za petak 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički govori o trenutku kada je Isus, stojeći pred osudom i porugom, izgovorio istinu koja nadilazi svaku ljudsku presudu.

U besedi za subotu 5. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički podseća da se istorija ponavlja kada se zaborave upozorenja.

U besedi za utorak 6. sedmice Velikog posta, Sveti Nikolaj Ohridski i Žički nas vodi kroz trenutak Getsimanije u kojem Isus bira stradanje umesto odbrane, otkrivajući veličinu ljubavi i milosti Božje.