ČUDAN SASTANAK NA MARGINAMA BEZBEDNOSNE KONFERENCIJE! Tajna večera protiv Srbije u Minhenu – umešani i Soroševi prsti

Blokaderi i njihovi politički i finansijski mentori vode po svetu paralelnu tajnu diplomatiju, suprotnu politici i interesima države.

Tako je na marginama Minhenske bezbednosne konferencije, gde je bilo preko 1.000 učesnika iz više od 115 zemalja, uključujući 60 šefova država i vlada, 100 ministara spoljnih poslova, kao i šefova svih moćnih međunarodnih organizacija – od EU, NATO, ASEAN, OEBS Svetske banke, Svetske trgovinske organizacije do brojnih agencija UN – održana jedna tajna večera na kojoj je glavna tema bila upravo Srbija.

DALEKO OD OČIJU

Iako je tad u Minhenu vrvelo i od medija, o našoj državi većali su daleko od očiju javnosti probrani regionalni i evropski predstavnici na sastanku održanom proteklog petka, a u organizaciji Beogradskog centra za bezbednosnu politiku (BCBP) i Evropskog saveta za spoljne odnose (ECFR).

– Sinoć (13. februar, prim. aut.) BCBP i ECFR su organizovali večeru zatvorenu za javnost u okviru Minhenske bezbednosne konferencije, gde smo okupili mnoge regionalne i evropske lidere da razgovaramo o situaciji u Srbiji. Građani Srbije imaju saveznike – nije izdržao kasnije da se na mreži Iks ne pohvali direktor razvoja BCBP Marko Drajić.

Poznato je da je BCBP naklonjen opozicionim i blokaderskim krugovima. Čak su, prema navodima u medijima, pojedini njihovi saradnici stajali iza nekih protesta u Beogradu.

A partner BCBP i suorganizator tajne večere u Minhenu jeste ECFR – panevropski tink-tenk, organizacija koju je 2007. osnovao Mark Leonard sa savetom od 50 osnivača, kojim su predsedavali Marti Ahtisari, Joška Fišer i Mejbl van Oranž, uz finansiranje Fondacije za otvoreno društvo Džordža Soroša, Fondacije Komunitas, Fondacije za međunarodne odnose i spoljni dijalog (FRIDE)… Savetom ECFR trenutno predsedavaju Karl Bilt, Like Fris i Norbert Retgen. Sve vam je, dakle, odmah jasno. I ko su i kakve stavove zastupaju.

IDEOLOŠKI BLISKI

Milana Vuković, politička analitičarka, kaže za Srpski telegraf da nije tajna da su blokaderi podršku za nasilan i nelegitiman dolazak na vlast u prethodnom periodu tražili od raznih međunarodnih organizacija i agentura, što su i sami otvoreno priznavali. U prilog tome, kako dodaje, govori i ova večera iza zatvorenih vrata, održana u Minhenu, na kojoj su ljudi ideološki bliski blokaderima, poput Marka Drajića, ponovo inicirali mešanje stranog faktora u unutrašnje političke prilike u našoj zemlji:

– Blokaderska interesna klika je svesna da ne uživa poverenje naših građana, pa su sve svoje nade položili u to da će neko od evropskih lidera i zvaničnika da ih uzme u zaštitu i pomogne im da se domognu vlasti, a oni bi, zauzvrat, od Srbije napravili vazalnu državu koja bi bez pogovora ispunjavala svaki zahtev, čak i nauštrb sopstvenih interesa. Za razliku od predsednika Aleksandra Vučića, koji sedi u prvim redovima, s najmoćnijim evropskim liderima i ima zvanične sastanke, na kojima se bori za našu državu i narod, blokaderi se sastaju po ćoškovima i ne propuštaju priliku da opanjkavaju sopstvenu zemlju.

Foto: INFO

MOJ STAV

• Nebojša Krstić, marketinški stručnjak

Ne znam tačno šta znače sve te skraćenice, ECFR I BCBP, ali sam siguran da se tu negde kriju reči banda, barabe, fukara, teroristi i slične.

Foto: INFO

Ono što Drajiću i ostalima, kako navodi, nije jasno jeste da svako ko pretenduje da se bavi politikom i vodi sutra našu Srbiju, ne može to da postigne bez podrške naroda, koji se, na njihovu žalost, jasno opredelio.

Na pitanja koja smo ovim povodom uputili BCBP i ECFR nismo dobili odgovore.

Obradović: Sve mora da bude javno, kao u Americi

Darko Obradović iz Centra za stratešku analizu kaže za naš list da izgleda da tink-tenk, koji bi trebalo da je politički nepristrasan, na sebe preuzima funkciju nekakvog političkog aktera unutrašnjih događaja u Srbiji:

– Postavlja se pitanje ko je njima dao mandat da u ime građana Srbije vode paralelne kanale komunikacija s donosiocima odluka u EU. Drugo je pitanje kako se ovakve aktivnosti održavaju na EU integracije Srbije. S jedne strane imamo državnu politiku, a s druge neko ko bi trebalo da bude neutralan nastoji da svoje kontakte i međunarodni kapacitet iskoristi u cilju podrške opozicionim aktivnostima. Ništa od ovoga nije sporno, ali bi trebalo da bude javno deklarisano, baš kao u SAD, gde postoje tink-tenkovi koji su partijski naklonjeni, ali to ne kriju.

Foto: Printscreen

BONUS VIDEO