U treću nedelju po Duhovima, episkop šabački Jerotej služio je svetu arhijerejsku liturgiju u kripti Svetog Nikolaja Srpskog, koja se nalazi pri hramu Vaznesenja Gospodnjeg na Lagatoru u Loznici. Ovaj sveti prostor bio je ispunjen molitvenom tišinom i radošću vernog naroda, dok su se u hramu odigravali i posebni trenutci za život crkve: episkop Jerotej rukopoložio je đakona Branka Mitrića u svešteni jerejski čin, a veroučitelja Dušana Stanojevića u đakonski čin.
Beseda o smislu liturgije i svetinje
U svojoj nadahnutoj besedi, vladika Jerotej je podsetio sabrane na duboki smisao svetinje i liturgijskog sabranja, naglasivši da se upravo tokom svete liturgije osvećuje i prostor hrama i celokupna porta.
– Služeći svetu liturgiju, osvećujemo i ovaj prostor, hram Božiji – crkvu, jer upravo se ovde konstituiše crkva, pošto svaki put kada služimo svetu liturgiju Duh Sveti silazi na nas obične ljude i čini nas Crkvom Božijom, prikrivajući sve naše nedostatke i uzdižući nas sa zemlje na nebo. Prilikom tog osvećenja, osvećuje se čitav ovaj prostor, osvećuje se čitav ovaj hram i sve što je u njemu – besedio je vladika.
Hram i porta nisu mesto za druge aktivnosti
On je posebno istakao važnost poštovanja svetog prostora, naglašavajući da se hram i porta koriste isključivo za bogosluženja i sabranja vernog naroda, a nikako za druge aktivnosti, ma koliko one bile društveno korisne.
– Zato se mi trudimo da ovaj prostor ne služi ni za šta drugo. Nikakve druge aktivnosti ne treba ovde da budu – ni politika ni razne druge manifestacije. Naravno, uvek tu prosuđujući kroz svoje pastire, čineći neki put i kompromis i izlazeći u ovaj svet da pokažemo da smo mi čovekoljubivi, da je naš Bog čovekoljubiv, da je crkva čovekoljubiva, ali uvek trudeći se da taj prostor koji je oko hrama, kao i sam hram, bude ono za šta je namenjen, a to je svetinja – naglasio je vladika Jerotej.
Sećanje na pretke i njihovu žrtvu za slobodu vere
Podsetio je verne i na teška vremena ropstva kada su naši preci morali da sakrivaju svoje svetinje, gradeći crkve ukopane u zemlju sa niskim vratima, kako osvajači ne bi mogli da ih oskrnave.
– Kada bismo sada mogli da te naše pretke dovedemo da vide tu lepotu i portu koja se nalazi oko hrama, oni bi bili oduševljeni, jer oni su to sanjali. Bilo bi im drago i bili bi radosni zato što ta njihova žrtva nije bila bez ploda, jer njihovi potomci imaju mogućnost da se mole Bogu, da žive u slobodi i da ostvaruju sve ono što su oni sanjali. Zato čuvajmo svoje svetinje da bi one čuvale nas – poručio je vladika Jerotej.
Zahvalnost Bogu na daru slobode
Liturgijsko sabranje u kripti Svetog Nikolaja Srpskog završeno je uz molitve zahvalnosti Bogu na daru slobode i mogućnosti da se, u miru, narod Božiji okuplja oko svojih svetinja, svedočeći veru i čuvajući je za pokolenja koja dolaze.
Bojan Malešević i Bora Klepić, već hapšeni zbog brojnih krađa i razbojništava, sada se terete da su provalili u Manastir Liplje i odneli 500 KM. Svetinja koja vekovima okuplja vernike ponovo je postala meta onih koji ne prezaju ni pred Bogom ni pred zakonom.
Hram Svetog cara Konstantina i carice Jelene u Nišu, jedan od najvećih i najnovijih u našoj zemlji, poseduje izuzetne i retke svetinje – delove moštiju čak 14 svetaca i shimu monaha Nektarija Vitalisa.
Na veliki hrišćanski praznik hram Vaznesenja Gospodnjeg u Drenovcu proslavio je jubilej dostojan večnosti – vek i po duhovnog svetla, molitve i Božje blizine, kojim je obeležen i blagosloven trenutak dirljive besede episkopa Jeroteja o večnom savezu Boga i čoveka.
U Nacionalnom muzeju istorije Rumunije otvorena je potresna izložba o najugroženijim svetinjama Evrope – manastirima na Kosovu i Metohiji koji, uprkos nasilju i pokušajima brisanja, ostaju stubovi pravoslavne vere i identiteta jednog naroda.
POGLEDAJTE JOŠ:
RELIKVIJA KOJA ISCELJUJE I ŠTITI OD NEPRIJATELJA! Danas slavimo praznik posvećen Nerukotvorenoj ikoni Gospoda Isusa Hrista
HOROSKOP ZA 29. AVGUST: Rakovi – uspešno rešavate jedan pravni problem, Vodolije – lepi trenuci s partnerom!
„NAŠ NAROD RAZARAJU VRADŽBINE“: Profesor Dimitrijević otkriva istinu o opasnostima koje uništavaju srpsko društvo