ČIM OSETIŠ DA TE NAPADAJU ZLE SILE – URADI OVO: Starac Jefrem otkriva kako je zapravo lako pobediti demone

Na 6. času

Knjiga proroka Isaije (3,1-14)

1. Jer gle, Gospod, Gospod nad vojskama uzeće Jerusalimu i Judi potporu i pomoć, svaku potporu u hlebu i svaku potporu u vodi, 2. junaka i vojnika, sudiju i proroka i mudraca i starca, 3. pedesetnika i ugledna čoveka, i savetnika i vešta umetnika i čoveka rečita. 4. I daću im knezove mladiće, i deca će im biti gospodari. 5. I činiće silu u narodu jedan drugome i svaki bližnjem svom; dete će ustajati na starca i nepošten čovek na poštena.

6. I čovek će uhvatiti brata svog iz kuće oca svog govoreći: „Imaš haljinu, budi nam knez, ovaj rasap neka je pod tvojom rukom.” 7. A on će se zakleti u onaj dan govoreći: „Neću biti lekar, niti imam kod kuće hleba ni haljine, ne postavljajte me knezom narodu.” 8. Jer se obori Jerusalim i Juda pade, jer se jezik njihov i dela njihova protive Gospodu da draže oči slave njegove. 9. Što se vidi na licu njihovom svedoči na njih, razglašuju greh svoj kao Sodom, ne taje; teško duši njihovoj! Jer sami sebi čine zlo.

10. Recite pravedniku da će mu dobro biti, jer će jesti plod od dela svojih. 11. Teško bezbožniku! Zlo će mu biti, jer će mu se naplatiti ruke njegove. 12. Narodu mom čine silu deca, i žene su im gospodari. Narode moj! koji te vode, zavode te, i kvare put hoda tvog. 13. Ustaje Gospod na parbu, stoji da sudi narodima. 14. Gospod će doći na sud sa starešinama naroda svog i s knezovima njegovim, jer vi potrste vinograd, grabež od siromaha u vašim je kućama.

Na večernji

Prva knjiga Mojsijeva (2,20-25; 3,1-20)

20. i Adam nadede ime svakom živinčetu i svakoj ptici nebeskoj i svakoj zveri poljskoj; ali se ne nađe Adamu drug prema njemu. 21. I Gospod Bog pusti tvrd san na Adama, te zaspa; pa mu uze jedno rebro, i mesto popuni mesom; 22. I Gospod Bog stvori ženu od rebra, koje uze Adamu, i dovede je k Adamu. 23. A Adam reče: „Sada eto kost od mojih kosti, i telo od mog tela. Neka joj bude ime čovečica, jer je uzeta od čoveka. 24. Za to će ostaviti čovek oca svoga i mater svoju, i prilepiće se k ženi svojoj, i biće dvoje jedno telo. 25. A behu oboje goli, Adam i žena mu, i ne beše ih sramota.

1. Ali zmija beše lukava mimo sve zveri poljske, koje stvori Gospod Bog; pa reče ženi: „Je li istina da je Bog kazao da ne jedete sa svakoga drveta u vrtu?” 2. A žena reče zmiji: „Mi jedemo roda sa svakoga drveta u vrtu; 3. samo roda s onoga drveta usred vrta, kazao je Bog, ne jedite i ne dirajte u nj, da ne umrete.” 4. A zmija reče ženi: „Nećete vi umreti; 5. nego zna Bog da će vam se u onaj dan kad okusite s njega otvoriti oči, pa ćete postati kao bogovi i znati što je dobro što li zlo.”

6. I žena videći da je rod na drvetu dobar za jelo i da ga je milina gledati i da je drvo vrlo drago radi znanja, uzabra roda s njega i okusi, pa dade i mužu svom, te i on okusi. 7. Tada im se otvoriše oči, i videše da su goli; pa spletoše lišća smokova i načiniše sebi pregače. 8. I začuše glas Gospoda Boga, koji iđaše po vrtu kad zahladi; i sakri se Adam i žena mu ispred Gospoda Boga među drveta u vrtu. 9. A Gospod Bog viknu Adama i reče mu: „Gde si?” 10. A on reče: „Čuh glas tvoj u vrtu, pa se poplaših, jer sam go, te se sakrih.” 11. A Bog reče: „Ko ti kaza da si go? Da nisi jeo s onoga drveta što sam ti zabranio da ne jedeš s njega?”

12. A Adam reče: „Žena koju si udružio sa mnom, ona mi dade s drveta, te jedoh.” 13. A Gospod Bog reče ženi: „Zašto si to učinila?” A žena odgovori: „Zmija me prevari, te jedoh.” 14. Tada reče Gospod Bog zmiji: „Kad si to učinila, da si prokleta mimo svako živinče i mimo sve zveri poljske; na trbuhu da se vučeš i prah da jedeš do svog veka. 15. I još mećem neprijateljstvo između tebe i žene i između semena tvog i semena njena; ono će ti na glavu stajati a ti ćeš ga u petu ujedati.”

16. A ženi reče: „Tebi ću mnoge muke zadati kad zatrudniš, s mukama ćeš decu rađati, i volja će tvoja stajati pod vlašću muža tvog, i on će ti biti gospodar.” 17. Pa onda reče Adamu: „Što si poslušao ženu i okusio s drveta s kog sam ti zabranio rekavši da ne jedeš s njega, zemlja da je prokleta s tebe, s mukom ćeš se od nje hraniti do svog veka; 18. trnje i korov će ti rađati, a ti ćeš jesti zelje poljsko; 19. sa znojem lica svog ješćeš hleb, dokle se ne vratiš u zemlju od koje si uzet; jer si prah, i u prah ćeš se vratiti.” 20. I Adam nadede ženi svojoj ime Jeva, zato što je ona mati svim živima.

Priče Solomonove (3,19-34)

19. Gospod je mudrošću osnovao zemlju, utvrdio nebesa razumom. 20. Njegovom mudrošću razvališe se bezdane i oblaci kaplju rosom. 21. Sine moj, da ti to ne odlazi iz očiju; čuvaj pravu mudrost i razboritost; 22. I biće život duši tvojoj i nakit grlu tvom. 23. Tada ćeš ići bez brige putem svojim, i noga tvoja neće se spotaći. 24. Kad ležeš, nećeš se plašiti, i kad počivaš, sladak će ti biti san. 25. Nećeš se plašiti od nagle strahote ni od pogibli bezbožničke kad dođe.

26. Jer će ti Gospod biti uzdanica i čuvaće ti nogu da se ne uhvati. 27. Ne odreci dobra onima kojima treba, kad možeš učiniti. 28. Ne govori bližnjem svom: „Idi”, i „Dođi drugi put,” i „Sutra ću ti dati”, kad imaš. 29. Ne kuj zla bližnjem svom koji živi s tobom bez brige. 30. Ne svađaj se ni s kim bez uzroka, ako ti nije učinio zla. 31. Nemoj zavideti nasilniku, ni izabrati koga puta njegova. 32. Jer je mrzak Gospodu zlikovac, a u pravednih je tajna njegova. 33. Prokletstvo je Gospodnje u kući bezbožnikovoj, a stan pravednički blagosilja. 34. Jer potsmevačima on se potsmeva, a krotkima daje milost.

Reči pustinjaka iz 6. veka nude jednostavan odgovor na pitanje zašto nemir opstaje i kako se prekida bez borbe sa samim sobom.

Jedan od najvećih pravoslavnih duhovnika 20. veka objasnio je kako da se spasemo od najveće opasnosti u životu – kroz jedan vrlo praktičan savet.

Reči jednog od najvećih duhovnika 20. veka podsećaju da nijedan greh nije jači od Božijeg milosrđa i da svaki čovek može pronaći put ka pokajanju i svetosti.

Zašto ni spoljašnji mir ni uređeni život ne donose spokoj duši – snažne reči velikog pravoslavnog podvižnika razotkrivaju skrivene strasti koje čoveka udaljavaju od Boga i upozoravaju na najopasniji greh među njima.