BUDE SE DEMONI IZ PROŠLOSTI: Berlin najavljuje milijarde pomoći Ukrajini, Moskva preti uzvratnim merama: „OPET STE NAM NEPRIJATELJI“

U jeku sve intenzivnijih borbi u Ukrajini, diplomatske i vojne tenzije između Zapada i Rusije dodatno rastu. Ukrajinski predsednik Volodimir Zelenski zahvalio je Nemačkoj na odluci da ove godine izdvoji sedam milijardi evra za vojnu pomoć Kijevu, dok zvanična Moskva optužuje Berlin za direktno učešće u sukobu.

– Vojna pomoć, ulaganja u ukrajinsku odbrambenu industriju i podrška našem putu ka evropskoj integraciji bile su glavne teme našeg sastanka sa predsednicom nemačkog Bundestaga Julijom Klekner – objavio je Zelenski na mreži X. On je dodao da se razgovaralo i o načinima da se „približi pravedan i trajan mir“, uz ocenu da „Rusija do sada nije učinila nijedan korak u tom pravcu“.

Zelenski je istakao da je „ključna stvar zajedničko delovanje da bi se zaustavila ruska agresija“, uz očekivanje da će se pomoć iz Nemačke dodatno povećati.

Berlin i Kijev proširuju saradnju u oblasti naoružanja

Tokom posete nemačkom kancelaru Fridrihu Mercu, najavljeno je i da su dve zemlje postigle nove sporazume o investicijama u ukrajinski odbrambeni sektor, uključujući i proizvodnju dronova i oružja dugog dometa u Ukrajini.

Međutim, ova najava naišla je na oštru reakciju Moskve. Zamenik predsednika Saveta bezbednosti Rusije Dmitrij Medvedev poručio je da je Nemačka „već učesnik u sukobu“, tvrdeći da se njeni stručnjaci i oprema direktno koriste protiv Rusije.

– Nemačka je ponovo neprijatelj Rusije, ponovo učestvuje u ratu, vodeći se nacističkom ideologijom koju su stvorili. (Nemački kancelar Fridrih) Merc je lojalni potomak svojih rođaka koji su se borili u Vermahtu – rekao je Medvedev za RIA Novosti.

Na pitanje da li bi Rusija imala pravo da napadne nemačku teritoriju ukoliko bi se potvrdilo učešće nemačkih stručnjaka u lansiranju raketa na rusku teritoriju, Medvedev je odgovorio da „može biti doneta bilo kakva odluka o uzvratnim merama“, dodajući da je to u nadležnosti vrhovnog komandanta.

Putin postavlja uslove za mir: Bez NATO na istoku i ukidanje sankcija

Istovremeno, ruski predsednik Vladimir Putin, prema informacijama tri izvora bliska Kremlju, postavlja konkretne zahteve za mogući kraj rata. Među njima su pisane garancije da se NATO neće širiti na istok, što uključuje Ukrajinu, Gruziju i Moldaviju, ali i ukidanje pojedinih sankcija, rešavanje pitanja zamrznute ruske imovine i zaštita ruskog govornog stanovništva u Ukrajini.

Foto: AP /Mikhail Metzel

Jedan od izvora je rekao da Putin veruje da bi vojne pobede mogle da nateraju Kijev i Zapad na teže ustupke u budućim pregovorima.

– Ako ne može da dobije mir pod sopstvenim uslovima, pokazaće da će sutrašnji mir biti još bolniji – navodi se.

Kremlj nije odgovorio na zahtev za komentar, a ukrajinske vlasti više puta su istakle da su otvorene za dijalog, ali ne po uslovima koji uključuju gubitak teritorije ili suvereniteta.

Tramp nezadovoljan Putinom, poziva na pregovore

Bivši američki predsednik Donald Tramp, koji se sve otvorenije uključuje u debatu o ratu u Ukrajini, izjavio je da je razočaran Putinovim odbijanjem da učestvuje u pregovorima, ocenjujući da se „igra vatrom“. Tramp je ranije tvrdio da bi, ukoliko ponovo bude izabran, uspeo da završi rat u kratkom roku.