Više od 50 godina, otac Spiridon (Denaksas) moli se, radi i dočekuje vernike u manastiru Presvete Bogorodice Hozovijotise na grčkom ostrvu Amorgos, isklesanom u morskoj steni, koji se malo promenio od svog osnivanja pre više od jednog milenijuma. Zbog čudotvornih isceljenja, ali i zbog toga toga što je smešten u litici i vekovima prkosi gravitaciji, verni narod iz srpskih zemalja ovaj manastir nazivaju – grčki Ostrog
Druga egejska ostrva, poput obližnjeg Santorinija, suočavaju se s velikim porastom turizma, usmerenog znatno više na plaže nego na crkve. Ali nekoliko pravoslavnih monaha i dalje ostaje živa ikona duhovnog života ostrva – toliko da, kada je serija gotovo neprekidnih zemljotresa zatekla oca Spiridona, kako ga s ljubavlju zovu, odsutnog zbog hitne medicinske intervencije, sve o čemu je mogao da razmišlja bilo je kako da se vrati na Amorgos.
– Hteo sam da budem ovde sa svojom zajednicom, da osetim njihove emocije, jer sam odgovoran. Bog me je postavio ovde da se brinem o njima – kaže monah Spiridon, dodajući da tokom zemljotresa nije pao nijedan kamen, prenosi agencija „Associated Press“.
Tokom tog kratkog odsustva, kao i njegovog najdužeg prošle godine – kada je proveo gotovo pet meseci na kopnu zbog operacija – celo ostrvo, uključujući i ateiste, bruji od nagađanja kada će se vratiti.
– On je deo ostrva – rekla je Mina Mavru u nedelji kada je otac Spiridon konačno trebalo da se vrati trajektom iz Atine, putovanjem koje traje skoro osam sati.
Ponovo nastanjen u svom okrečenom manastiru, smeštenom između neba i mora, monah je bio ushićen.
– Osećam duhovnu radost jer sam ponovo sreo ljude iz sela, one koji su me tražili i kojima sam nedostajao – kaže otac Spiridon i dodaje:
– Presrećan sam što sam se vratio monaškom životu i svom prirodnom okruženju.
Prema predanju, pravoslavni monasi iz Vizantije, koji su bežali od progona na Bliskom Istoku u 9. veku, doplovili su do ovog planinskog ostrva sa ikonom Presvete Bogorodice. Dok su pravili obitavalište u pećini, stene koje su padale otkrile su dleta koja su visila visoko na litici.
Shvativši to kao znak s neba, naredne decenije su proveli gradeći manastir na visini od preko 150 metara iznad mora. I ikona i dleta se i danas nalaze u maloj kapeli, koja predstavlja srce ove svete obitelji.
Otac Spiridon, rođen na Amorgosu, pridružio se bratstvu manastira odmah nakon srednje škole, 1971. godine, kada je imao 18 godina. Danas je jedan od samo dva monaha u ovoj svetinji, uz pomoćnika, 35-godišnjeg iskušenika Konstantina Papakonstantinua, koji se nada da će mu se jednog dana i monaški pridružiti. Za sada, posetiocima pripoveda istoriju manastira na više jezika koje je naučio tokom prethodne karijere u svetu mode.
Sedeći na ulazu u kapelu, otac Spiridon dočekuje hodočasnike s osmehom.
Mnogi od njih još uvek ubrzano dišu nakon uspona uz 300 metara kamenom popločanog puta, zatim provlačenja kroz mala vrata i penjanja uz usko stepenište koje vodi do mračne kapele. Tamo se poklone ikoni, a potom izlaze na terasu obasjanu zaslepljujućim suncem.
Zapanjujući pogled na more koje svetluca daleko ispod privlači i turiste, koji dolaze iz obližnjih, često prenatrpanih destinacija Kiklada.
Bilo da traže duhovnu obnovu, utehu ili samo sadržaj za Instagram, otac Spiridon spreman je da dočeka svakog posetioca, nudeći im hladnu vodu, slatkiše i čašicu domaće rakije s ukusom meda.
– Presveta Bogorodica pruža svoju ruku i izliva balzam isceljenja u duše svih ljudi. Ovo je vaseljenski manastir, otvoren za ceo svet… Svi dobijaju nešto od Njene blagodati – poručuje ovaj monah.
Panagija Hozovijotisa daleko je više od jedinog manastira koji je i turistička atrakcija.
Ova svetinja na Amorgosu ima još jednu važnu ulogu – predstavlja ključnu tačku oslonca za lokalno stanovništvo koje traži pomoć monaha, bilo materijalnu, bilo duhovnu, kao što su pravoslavci činili već dve hiljade godina.
– Ljudi bi ih tražili po pustinjama ili pećinama, da bi ih savetovali i povezali se s njima kao sa duhovnim vodičima. Postoji osećaj da su monasi tamo kao nad-hrišćani – kaže Ed Sicijenski, profesor religije sa Univerziteta Stokton.
Čak i kada je otac Spiridon bio odsutan zbog operacija kolena i zuba, ostrvljani poput Mine Mavru često su ga zvali da ga pitaju za zdravlje i zatraže blagoslov.
Za razliku od parohijskih sveštenika, koji u pravoslavlju mogu biti oženjeni, monasi žive u celibatu – odluka o kojoj je otac Spiridon razmišljao još kao tinejdžer. Ne kaje se, kaže, jer svoje stado doživljava kao porodicu.
– Njihova deca bila bi moja deca. Radovao bih se sa svima, tugovao sa svima i bio uz njih u skladu s njihovim životnim okolnostima – kaže ovaj monah.
Na imendane, kada ljudi proslavljaju svoje svetitelje zaštitnike – imendan koji je u pravoslavlju značajniji od rođendana – otac Spiridon upućuje čestitke. Ako je u pitanju često ime, poput Vangelisa, koji se slavi krajem marta, uputi desetine poziva, počevši još pre zore, kako bi stigao da nazove i one u Australiji i Americi.
Često lično obilazi vernike, oslanjajući se na iskrivljeni štap, krećući se do udaljenih kapela po stenovitim brdima i selima razbacanim po Amorgosu.
Nakon što je nedavno svratio u jednu kafeteriju, vlasnik je rekao da ima tri fotografije izložene – one koje prikazuju njegovu majku, njegovog oca i manastir.
– Želim da imam fotografiju monaha Spiridona da je stavim pored očeve. Zato što ga volim duboko – rekao je Nikolaos Ekonomidis.
Dani ispunjeni radom i molitvom od ranog jutra
Dani monaha obično su ispunjeni gustim rasporedom bogosluženja i poslušanja, jer manastiri moraju sami da se izdržavaju.
Otac Spiridon ustaje svakog dana u tri sata ujutru za prvu molitvu i ne odlazi na počinak pre 21 sat.
Mihalis Janakos napustio je Amorgos posle srednje škole pre dvadeset godina, ali se seća poseta manastiru kao dete i toga kako je gledao oca Spiridona kako žurno ide uz i niz stenovite padine, brinući o životinjama poput manastirskog magarca i dočekujući hodočasnike.
– Otac Spiridon je bio tamo, brinući se o ljudima, trudeći se da svi koji posete manastir budu srećni – kaže Janakos tokom odmora na Amorgosu.
Na ostrvu Amorgos, sa oko 2.000 stanovnika raspoređenih po glavnom selu na vrhu planine i manjim zaseocima, sveštenici često bivaju pozvani da pomognu u rešavanju sukoba i da daju duhovni savet.
Manastir je, prema njegovim rečima, ustupio deo svoje zemlje za izgradnju škole i okuplja većinu stanovništva tokom praznika u novembru.
– Otac Spiridon mnogo daje ljudima – ističe Kristina Astreha, koja predaje veronauku u školi na Amorgosu. – To je duhovnost; možeš je videti kroz dela jedne osobe.
Za oca Spiridona, duhovnost obuhvata sve.
– Bog je postavio čoveka u raj da ga obrađuje i čuva. Znate koliko je priroda važna – more, planine, doline i ravnice. One su date čoveku na korišćenje, ali moramo ih poštovati, očuvati i štititi – pripoveda otac Spiridon.
Zato je, kaže, zadovoljan što ostaje ovde, brinući o svom „dvorištu“, dok nudi reči utehe i molitve svakome kome su potrebne.
– To je u mom DNK-u, isprepleteno sa manastirom i njegovim postojanjem – zaključuje otac
U svetinji gde se vera pretače u nadu, a tišina u blagodat, episkop bihaćko-petrovački predvodio je bogosluženje u manastiru Ostrog, okupljajući vernike uoči Strasne sedmice i Hristovog Vaskrsenja.
Uvođenje obaveznog ličnog broja u Grčkoj izazvalo je burnu reakciju monaške zajednice sa Atosa, koja upozorava da bi digitalno povezivanje podataka svakog građanina moglo ugroziti versku slobodu i privatnost.
Prema lokalnom predanju, Sveti Rafail, Sveti Nikola i Sveta Irina i danas čine čuda. Verujući svedoče da im se svetitelji javljaju u vidu monaha ili prosjaka, ohrabruju ih i upućuju da dođu u manastir na poklonjenje.
Priča o svetom Jakovu otkriva kako izgledaju trenuci kada se nebeska pomoć zaista i pojavi — i kako da i mi pozovemo svetitelje u pomoć kad nam najviše zatrebaju.
Nakon četiri godine pravnih bitki, manastir Odhigitrija je uspešno iselio stočare koji su odbijali napustiti zemljište, dok je otac Parfenios razjasnio optužbe na račun manastira.
Sveta gora je za srpski rod najsvetije mesto na planeti, a po čemu je još jedinstveno pročitajte u ovom tekstu
Kako se zamonašiti? Kako steći sigurnost u ispravnost svoje odluke? Koji su preduslovi i način stupanja u monašku zajednicu?
Posetioci imaju osećaj kao da su usred oaze do koje se dolazi malim drvenim mostom i preporučuju da ovo mesto nikako ne zaobilazite.
Prema istorijskim podacima, oficire Jovana Mišnića, Dmitra Krgovića, Petra Krgovića, Blaža Radenovića, Janka Gaševića i Nikolu Baltića ubili su komunisti, a njihova tela bačena su u Bliškovsku jamu na planini Kovren.
U planinskom predelu Epira, samo nekoliko kilometara od Konice, nalazi se neobična crkvica posvećena svetogorskim starcu – napravljena unutar debla vekovnog drveta, postala je simbol molitve, tišine i spoja duhovnosti s prirodom.
Hram Svete Trojice na Rumiji uoči jubileja zasijao u punom sjaju, nastavljajući i dalje da okuplja vernike, uprkos pokušajima da bude izbrisana iz narodne svesti. Paroh barski, otac Jovan Plamenac, svedoči o liturgiji, grafitima mržnje i bebi hodočasniku koja je donela novu nadu.
Vlasnik ove zgrade dobio je viziju da izgradi kuću molitve za sve narode sa sedam spratova, pri čemu svaki sprat priča posebnu priču i ima svoju simboliku.
„Mnogi se ispovedaju, ali malo njih se kaje!”
Za kraj Alis Kuper se osvrće na citat iz jevanđelja koji ga je dotakao.
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
U Velikoj Plani obijene dve svetinje u jednoj noći, a sveštenik Predrag Popović šalje potresnu poruku naciji o zlu koje se širi iznutra. Talas skrnavljenja oltara i ikona, započet još tokom Velikog posta, prerasta u duboku krizu duhovnog identiteta.
Govoreći o veri protođakon dr Dragan Stamenković naglašava na čemu se bazira naša pravoslavna vera, vodeći se porukom patrijarha Porfirija.
U svojoj knjizi „Misli za svaki dan u godini“, Sveti Teofan Zatvornik tumači duboku istinu o hramu u kome jedino Gospod može prebivati — hramu ljudskog srca, ako je celo i bez podele.
U pojedinim krajevima Srbije još se priprema ovaj neobični prebranac, čija slatka nota i prepečena slanina stvaraju spoj koji budi sećanja i menja sve što ste mislili da znate o ovom jelu.
POGLEDAJTE JOŠ:
KRVOPIJE STIGLE PRE VREMENA I U ROJEVIMA NAPADAJU! Republika otkriva šta se dešava sa zaprašivanjem komaraca i da li ćemo ih se uskoro rešiti!
Poznato šta se dešava se Partizanovim igračima posle tuče! Džons, Braun i Bonga viđeni na dobro poznatoj lokaciji
VAŽNA VEST ZA OSMAKE! Oglasio se ministar prosvete Dejan Vuk Stanković, otkrio detalje o završnom ispitu