BIZARNA ODBRANA REKTORA-POLITIČARA UNIVERZITETA U BEOGRADU! Đokiću, bolje da se nisi ni vadio!

Vladan Đokić, rektor Univerziteta u Beogradu, koji snosi ogromnu odgovornost za to što je u proteklih osam meseci jedva izbegnut potpuni raspad obrazovnog sistema, zarad političkih ciljeva blokadera, izgleda da je konačno razumeo da je njihov pokušaj obojene revolucije propao, te je rešio da umanji svoju ulogu i opere ruke od svega. U toj nameri, međutim, upleo se kao pile u kučine, pa je definitivno bolje da se nije ni vadio.

Tako Đokić kroz autorski tekst u opozicionom nedeljniku Radar pokušava da opravda svoja (ne)dela. Ispada, prema tom njegovom pisaniju, da ne samo što je maltene lično sproveo istragu i presudio u slučaju tragedije u Novom Sadu već iznosi niz protivurečnosti, nelogičnosti, čak neistina, te nameće utisak da je izgubio kompas. Dok u jednom pasusu tvrdi da je univerzitet država u državi, već u sledećem kuka što Srbija ne finansira dovoljno tu „državu“ (pogledajte okvire).

Dragoljub Kojčić, politički filozof, kaže za Srpski telegraf da ne iznenađuje pisana avantura rektora Đokića, čak je dramski interesantnija od njegovog govorništva na Slaviji i zapravo konkuriše sam sebi da li je manje talentovan kao govornik ili pisac. Sigurno da je, dodaje, najmanje talentovan kao mislilac:

– U galimatijasu njegovih misaonih kaskada i meandara koji zaobilaze zdravu pamet ipak provejava jedno korisno saznanje za ovo društvo: sve ono što je na nezakonit način iznosio mešajući svoju univerzitetsku poziciju s političkom ambicijom isplivalo je na videlo. Postavljamo pitanje da li čovek koji je uspeo da do temelja uništi instituciju koju mu je društvo poverilo, a to je univerzitet, može da preuzme najvišu društvenu odgovornost i politički usmerava Srbiju? Njegov problem je što nikakve naknadne apologije budalaština koje su se događale u poslednjih osam meseci ne mogu da ga opravdaju, već samo da pokažu bezdane ponore udruženog neznanja s visokom ambicijom.

Neki od rektorovih bisera i nemuštih opravdanja

1. „Zahtev studenata da se utvrdi odgovornost za tragični pad nadstrešnice Železničke stanice Novi Sad – kao posledica neodgovornog i ubrzanog investitorskog urbanizma – uporno se ignoriše“

Rektor priča kao da je on lično sproveo istragu i sudski postupak u kom je ustanovio usled čega se desila tragedija.

2. „Univerzitet je, po svojoj strukturi i misiji, grad-država – autonoman i povezan u međunarodnu mrežu znanja i inovacija. Kao što su se antički polisi razvijali kao deo mreže gradova“

Rektor bi morao da zna da državni univerzitet, po svim regulativama, nije strano telo u matičnoj državi i od nje nezavisan!

3. „Državni univerzitet je ‘javna stvar’ (res publica) – finansiran od građana Republike Srbije i postoji radi opšteg dobra, obrazovanja najkvalitetnijih stručnjaka koji su budućnost naše zemlje. Zato je neprihvatljivo što trpi posledice politike koja sistematski urušava obrazovni sistem naše zemlje“

Teza, kao što vidite, dijametralno suprotna onoj koju je izneo u prošlom pasusu.

4. „Za aktuelnu vlast u Srbiji, čak i univerzitet koji se nalazi među najuspešnijim u svetu predstavlja – ne resurs, već teret: beskoristan, nekonkurentan, rasipnički“

Ovu optužbu ruše činjenice. Naime, država za univerzitete daje 54,8 milijardi dinara i svake godine izdvaja više od 4.000 evra za svakog studenta na budžetu, kojih je blizu 100.000. Fakulteti najvećim delom i žive od tog novca.

5. „Državni univerzitet nije ispostava vlasti, već autonomna institucija posvećena očuvanju i razvoju kulture, umetnosti i nauke – vrednosti koje ne smeju biti u funkciji bilo koje ideologije ili ličnog interesa“

Napisa to rektor i osta živ, pošto su upravo on i blokaderi univerzitet zolupotrebili da bi ostvarili svoje političke interese i domogli se vlasti.

6. „Napad vlasti na Univerzitet u Beogradu razvija se postepeno i sistemski“

Kao da živi (a i živi, istini za volju) u paralelnom univerzumu. Jer, blokaderi su, uz njegovu podršku, napali i okupirali univerzitet urušavajući obrazovni sistem iznutra.