Bil Gejts bi bio mrtav kad bi se povukao: Intervju ekonomiste Ljubodraga Savića za Republika TV – o keš kreditima, novim bogatašima i raspadu Jugoslavije

Gost emisije „Intervju“ na jutjub kanalu sajta INFO je Ljubodrag Savić, profesor ekonomije. 

On je u zanimljivom razgovoru sa autorom i voditeljem emisije Dejanom Katalinom pričao o ekonomskim prilikama u SFRJ, manjkavosti ekonomskog programa Ante Markovića, uticaju ekonomije na raspad Jugoslavije, kao i zašto se danas ekonomija duboko infiltrirala u politiku, zbog čega keš krediti nisu dobro rešenje za građane, zašto današnji milijarderi ne smeju da izađu iz biznisa i zašto njihove milijarde zapravo nisu njihove…

Ekonomija je danas sveprisutna u našem životu, ali sedamdesetih, osamdesetih godina prošlog veka to nije bilo tako?

– Da, dominirala je politika. Kada bi pokušali da se sada setimo nekih profesora ekonomije ili prava, malo ljudi bi izvukli iz sećanja. Političara bi nabrojali barem deset, ako ne i više. Ali, jedno vreme bilo je obeleženo kao jako loše za ekonomiju. Posle smrti Josipa Broza bilo je vrlo turbulentno. Većini je bilo jasno da će Jugoslavija u tom formatu teško opstati. I pre toga je bilo raznih trzavica. Da pomenem samo Ustav iz 1974. godine koji je dao više prava republikama i pokrajinama nego federaciji. To je značilo da je federacija osuđena da, kao što se tada govorilo, „odfederira“. Donet je Zakon o radu iz 1976. godine, koji je jedinstvenu radnu organizaciju, koja je izuzetno dobro funkcionisala, podelio na više osnovnih organizacija udruženog rada, tzv. OUR-e, kada su ljudi osnovnu i jedintsvenu radnu organizaciju pregrađivali bodljikavom žicom – ovo je naše, ono je vaše. Počevši da proizvode prodaju jedni drugima, što ranije bije bilo tako. Nakon smrti predednika, imali smo 1982. Dugoročni program ekonomske stabilizacije. Imali smo problem sa cenama – inflaciju i problem sa spoljnim dugom. Te dve stvari su obeležile to vreme i praktično uslovile pokretanje pomenutog ekonomskog programa. Za mene je on bio vrlo interesantan. Napravljena je dobra analiza funkcionisanja SFRJ. To je možda bilo prvi put da sam se u ekonomiji susreo sa nečim što je životno i dobro objašnjava društvenu stvarnost. Naravno, malo toga je sprovedeno iz tog programa. Zato smo imali problema sa visokom inflacijom, pa sa kursevima koji su iz dana u dan rasli, tako smo stigli i do devdeete godine, kad je bilo samo pitanje dana kada će se sve raspasti.

Mnogi se i dalje sa radošću sećaju stare Jugoslavije i kažu kako smo tada imali odlično tržište koje je dobro funkcionisalo?

– Pre svega, kakva god da je bila Jugoslavija – svaka zemlja ima svojih problema – mislim da je bila po meri većeg broja ljudi. Bilo je ljudi koji su smatrali da je Srbija dominantna, pa su napravili dve pokrtajine da bi je doveli u neki red. A Slovenija i Hrvatska uvek su imale tendenciju da zaokruže svoju ekonomiju. One su bile nadređene republike i bilo je prirodno da hoće da imaju svoju kasu – svoj  novčanik. Suštinski, većina naroda, naročito u sedmoj deceniji prošlog veka, bila je vrlo zadovoljna. I jedan deo osme decenije, dok nisu počeli bonovi, redovi za gorivo, inflacija… Ali zadnja decenija života predsednika bila je prilično solidna; imali smo visoke stope rasta, punu zaposlenost, ljudima je rastao standard… Ne znam da li to ljudi znaju, ali ja sam došao iz Užica, imali smo kuću tamo. Sećam se 1967. godine imali smo samo jedan televizijski program, pa je 1971. uveden drugi, stigli su prvi televizori u boji. Ljudi iz današnjeg ugla ne mogu to da razumeju: živeli smo u jednom vremenu koje nije bilo jednostavno, ali se lakše živelo. Ljudi su tada bili zadovoljniji nego danas. I to su bili neverovatni pomaci za ljude koji su u to vreme živeli. Ljudima koji nisu išli na visoke škole, koji su bili radnici, najviše je prijala ta sigurnost i izvesnost. 

U sumrak SFRJ, premijer je postao ekonomista Ante Marković koji je predstavio plan ekonomskih reformi koje su trebale da državu približe Evropskoj zajednici i modernizuju. Kako vi ocenjujete njegov program?

– Najpre, Jugoslavija je osamdeetih godina zapala u krizu, ali moramo to staviti u kontekst opšte priče. Ceo socijalizam je zapao u krizu. Kapitalizam je uzeo dizgine u svoje ruke. Bilo je samo pitanje vremena do kad će živeti. Ali, kad pukne kristalna vaza, možeš ti nju da zakrpiš, ali će se uvek videti lepak. Jugoslavija je, kao zemlja, bila na silaznoj putanji. Ante Marković je pokušao da dovede kurs marke u red: prvo je bila sedam dinara, devet, pa 13. Jugoslavija je bila osuđena na propast i možda bi se izvukla iz toga da nije bilo građanskih ratova i uvođenja sankcija, koje su najviše pogodile Srbiju. Da nije bilo separatizma, koji ja ne dovodim u pitanje – svako ima pravo da bira s kim će živeti, kao i u braku, možda bi i opstali, ali ovo je bilo osuđeno na propast, samo je bilo pitanje kako će se izvesti. Da smo imali sreće, bio bi to miran razlaz kao u Čehoslovačkoj. 

Da se prebacimo u današnje vreme. Krediti su postali opšte mesto u našoj svakodnevnici, zašto je keš kredit najgore rešenje?

– Postoji par situacija kad je opravdano da se on podigne. Na primer, ne daj bože, ako nekom neko umre,a nema novca da ga sahrani. Taj nema drugog izbora. Bojim se samo da su keš krediti u Srbiji postali moda. Svima deluje da će ih lako vraćati. Ljudi moraju da budu oprezni sa svakim kreditom. 

Ljudi često pitaju kako je moguće da duže otplaćujem kamatu od glavnice?

– Tako su podešeni krediti. To je štos naših banaka, a dozvoljeno je zakonsko rešenje, da najpre vraćaš kamatu, pa tek onda glavnicu. Banci to dobro dođe – ti si kamatu vratio, platio si kaznene poene ako do njih dođe i na kraju dođu i do glavnice koju su ti dali. Nisu u svim bankama isti uslovi. Negde ima uslova pola-pola, da malo plaćaš glavnicu, a malo kamatu kroz rate. Ništa nije problem za ljude koji će vraćati uredno deset, dvadeset godina, već za one koji napuste vraćanje kredita. Osnovna stvar vezana za kredit je da dobro razmiliš pre nego što ga podigneš. U ovom trenutku imaš primanja i možeš da servisiraš kredit, ali da li ćeš to moći za godinu dana, dve ili tri godine… Ako je odgovor potvrdan, onda kredit nije problem. 

Ekonomija se duboko infiltrirala u politiku, čini mi se da danas igra daleko značajniju ulogu neko ikada?

– Tako je, zato što živimo u teškim vremenima. Imamo dobar deo ljudi koji živi na ivici, jedva sastavljaju kraj s krajem. Političarima nije bitno šta o njima misle najbogatiji ljudi, njih ima malo, važniji su im ovi koji zaokružuju listiće. Imate koronu, rat u Ukrajini, nenormalno povećanje cena… Na primer, nekad smo hiljadu kubnih metara gasa plaćali 150 dolara, a u jednom trenutku, na slobodnom tržištu, na berzi, došao je do 3.850 – istina, kratko je trajalo. Mnogo ozbiljnije i bogatije zemlje od Srbije su u problemu. Prvenstveno mislim na Nemačku, koja je u velikom problemu.  E, sada, država, htela-ne htela, mora da traži neki ventil, odnosno način da toj većini ljudi koja teško živi, nekako pomogne. 

Danas sve mlađi ljudi ulaze u biznis zahvaljujući IT sektoru i društvenim mrežama. Samim tim i u ekonomiju. Kako vi gledate na to?

– Dobro je. Na mladima svet ostaje…

Foto: Srpski telegraf

U ovom slučaju, na mladima će pare da ostanu.

– Neće, nisu to njihove pare. Gledajte ove ljude čije se bogatstvo meri milijardama, ali to nije bogatstvo kako ga mi doživljavamo – ovde na kamari milijardu evra. Nema to. Sve je u biznisu. Novac ne može da se oplođuje ako stoji ovde na stolu. On mora da ide u sistem da bi se oplodio. Znači kupio si za deset dinara, prodao za 12. Ovo je teško vreme u kojem imate ameriškog milijardera, Bil Gejtsa, koji ima bogatstvo od 50 milijari. Sutradan se probudi, nema 50 nego 47! Mnogo opet ima, ali 3 je izgubio! Uvek sam se pitao šta čoveka bogatog 120 miljardi dolara tera da nastavi da radi i ulaže. U suštini, taj kad bi stao, on je mrtav čovek! Da bi održao te milione i milijarde, i dalje moraš da budeš u biznisu. Ili da uzmeš jednu milijardu i povučeš i kažeš: „Ne zanima me ovo više“. Ali, ko da se povuče? Nije samo stvar zarađivanja, nego društvene moći koju ti imaš s tim parama.   

Ceo intervju pogledajte u linku na početku teksta.