BEZ OVOG JELA NA TRPEZI BADNJE VEČE NE POČINJE: Stari recept za kašu s kojom istočni Sloveni dočekuju Božić

Priprema

Pšenicu dobro operi i potopi u hladnu vodu (najbolje preko noći). Sutradan je procedi, nalij svežom vodom i kuvaj na tihoj vatri dok zrna potpuno ne omekšaju, ali da ne popucaju i ne postanu kašasta. To može trajati od sat i po do dva sata, u zavisnosti od vrste pšenice. Kada je kuvana, ocedi je i ostavi da se prohladi.

Mak prelij ključalom vodom i ostavi da stoji 20–30 minuta. Zatim ga procedi i samelji ili izgnječi u avanu ili blenderu dok ne pusti belo „mleko“ i ne postane mirisan i kremast. Ovo je važan korak – loše obrađen mak kvari ukus.

U većoj činiji pomešaj kuvanu pšenicu, mak, orahe i suvo grožđe. Dodaj prstohvat soli, pa zatim med. Sve dobro izmešaj. Po potrebi dodaj malo mlake vode (ili vode u kojoj se kuvao mak) da kutja bude sočna, ali ne i tečna – treba da se jede kašikom, a ne da „pliva“ u tečnosti.

Ostavi kutju da odstoji najmanje jedan do dva sata na hladnom mestu kako bi se ukusi povezali. Kutja se tradicionalno prva iznosi na trpezu za Badnje veče. Jede se hladna ili na sobnoj temperaturi. U mnogim kućama domaćin prvi uzme kašiku kutje i tek tada počinje večera.

Simbolika

• Pšenica – život, obnova, vaskrsenje

• Med – blagoslov, radost, slatkoća budućeg života

• Mak i orasi – sećanje na pretke, plodnost

• Suvo grožđe – darovi prirode i zahvalnost

Otkrijte kako tikvica, heljdino mleko i sveže zelje u Stojkinoj izlevuši postaju hranljivo, postno jelo koje hrani telo i dušu, donoseći toplinu i snagu u svakom zalogaju.

Hleb blagoslova, molitve i tišine po receptu jednog od najstarijih kuvara na Atosu.

Ovaj drevni način pripreme božićnog hleba otkriva zašto je pogača više od običaja i zašto se na prazničnoj trpezi doživljava kao blagoslov.

Jelo po receptu jeromonaha Jeroteja iz 1855. godine svedoči o drugačijem odnosu prema hrani i prazniku.