U prestonom Beogradu, na Lazarevu subotu, kada Crkva Hristova proslavlja i decu kao najčistije ikone Carstva nebeskog, praznik Vrbice obasjao je prestonicu blagodaću i radošću. U podnožju veličanstvenog hrama Svetog Save, na Vračaru, hiljade srca odjekivale su u jednom ritmu vere i nade.
U svečanoj litiji koja je prethodila večernjem bogosluženju, stotine dečjih glasova, upletenih u zvončiće i maslinove grančice, nosile su u svojoj nevinoj radosti najdublju istinu praznika – da je Car slave došao radi njih, da se spasenje čovečanstva rađa kroz čistotu, krotost i ljubav.
Na čelu litije, kroz sveti prostor oko najvećeg pravoslavnog hrama na Balkanu, kretao se episkop toplički Petar, vikar patrijarha srpskog, koji je potom načalstvovao svečanim prazničnim bdenijem uoči Cveti – jednog od najradosnijih dana u crkvenoj godini. U ovom liturgijskom sabranju učestvovali su sveštenici, bogoslovi, studenti, pripadnici Vojske Srbije i verni narod, koji je, držeći vrbove grančice kao simbol pobede života nad smrću, duhovno ulazio u tajnu približavanja Stradalne sedmice.
Praznik Cveti – Ulazak Gospodnji u Jerusalim – ima duboko i spasonosno značenje u pravoslavnoj veri. Toga dana, Crkva se seća svečanog ulaska Gospoda Isusa Hrista u sveti grad Jerusalim, kada Ga je narod, kao Cara i Mesiju, dočekao s palminim i maslinovim grančicama, prostirući svoje haljine pred Njim i uzvikujući: „Osana Sinu Davidovu, blagosloven Koji dolazi u ime Gospodnje!”
U ovom događaju prepoznaje se ne samo prvo javno priznanje Hrista kao Cara, već i duhovna slika našeg prihvatanja Spasitelja u hram duše. Cveti uvode vernike u Veliku nedelju, pozivajući ih da svojim srcima postanu Jerusalim u koji Hristos dolazi — ne više na magaretu, već kroz Tajnu večeru, Krst i Vaskrsenje.
U ovom prazničnom raspoloženju, blagodat Božija kao da je dodirnula i nebo nad Beogradom, dok su se deca u nedrima svojih roditelja smešila, kao žive ikone onih koji počinju svoje putovanje vere. Tako je Vrbica, u svetlosti praznične litije i molitve, postala ne samo dečji praznik, već i opomena svima nama da samo kao deca možemo ući u Carstvo Božije — čista srca, otvorenih dlanova i s nadom koja se ne gasi.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Uoči praznika Cveti, veruje se da devojke u narodnim nošnjama i venčićima na glavama donose sreću i zdravlje domaćinstvima, čuvajući simboliku plodnosti, prirode i duhovne obnove.
Lazarovo vaskrsenje nosi duboko teološko značenje, kao predokus trijumfa života nad smrću, a Lazareva subota nas podseća na snagu Božje ljubavi i nade.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
U poruci povodom jevrejskog praznika slobode i nade, poglavar Srpske pravoslavne crkve istakao je značaj zajedničkog života, međusobnog poštovanja i univerzalnih vrednosti koje spajaju pripadnike različitih vera u savremenom društvu.
U hramu Svetog Save, na Lazarevu subotu, služen je pomen blaženopočivšem Patrijarhu Irineju, čije je vođstvo oblikovalo Srpsku Pravoslavnu Crkvu i narod.
U nadahnutom predavanju protojereja-stavrofora Gojka Perovića vernici su otkrili da Vaskršnji post nije samo uzdržanje od hrane, već duboka duhovna borba i putovanje ka Hristu, koje se u danima Strasne sedmice pretvara u tiho svedočenje pred licem Gospodnjim.
Nesrećni čovek je dobio jezive batine samo jer se obratio vozaču i njegovim suvozačima da „ne mogu da se parkiraju na mesto rezervisano za zaposlene u Patrijaršiji.
To je bilo prvi put da je pomerena od najmanje 1810. godine, kada su sprovedeni poslednji radovi zbog požara u bazilici, a možda i ranije, rekao je otac Samuel Aghojan iz Jermenske crkve.
Neki takođe veruju da su ovi tehnološki uređaji u njihovim životima „gubitak vremena.“
Ekipa portala religija.rs posetila je crkvu Svetih apostola Petra i Pavla u rodnom mestu blaženopočivšeg patrijarha srpskog, koja je postala simbol vere, upornosti i ljubavi, dok mozaik sa njegovim likom podseća na svetlost koju je ovaj veliki duhovnik ostavio.
Ikona je postala neizostavan deo života hrišćana, našla je svoje mesto u svakom domu vernika.
Kad je došla, dobila je svoju keliju u kojoj su bili samo krevet bez dušeka, peć i ćebe preko kreveta. To je simbol početka prilagođavanja asketskom životu.
Napominje da je pobeda nad rđavim navikama tek deo puta, koji treba preći kako bi dobili smirenje i duhovne darove od Boga.
Bez kapi viška ulja, a hrskav do savršenstva — ovo starinsko jelo sa manastirskih trpeza pokazuje da istinska čarolija dolazi iz jednostavnosti i vere u meru.
POGLEDAJTE JOŠ:
JEDVA SMO IH NAŠLI! U toku izvlačenje: Dramatična akcija spasavanja planinara na Kablaru, mrak i nepristupačan teren otežavaju izvlačenje!
NOVI NAPAD BLOKADERA NA RTS! Sad ispred zgrade na Košutnjaku!
SPRDAJU SE SA PRAZNIKOM! Opozicioni medij u svom listu koristi Uskrs kako bi poklanjao PROTESTNE NALEPNICE! (FOTO)