Azerbejdžanski heroji u Beogradskoj operaciji: Svedočanstvo hrabrosti i solidarnosti

Iako se ovaj dan obeležava u mnogim zemljama, on ima posebno značenje za Azerbejdžan i Srbiju — dve zemlje povezane zajedničkom istorijom iskovanom u borbi protiv fašizma.

Istorijski kontekst

Do sredine 1944. godine, Crvena armija je započela oslobađanje istočne Evrope od nacističke okupacije. Beograd, koji je bio pod okupacijom nacističke Nemačke od 1941. godine, postao je strateški cilj zbog svog vojnog i simboličkog značaja. U oktobru 1944. godine, sovjetska komanda je pokrenula Beogradsku ofanzivu u koordinaciji sa jugoslovenskim partizanima pod vođstvom maršala Josipa Broza Tita. Cilj je bio jasan: opkoliti snage Osovine i osloboditi prestonicu.

Među sovjetskim jedinicama bila je i 223. streljačka divizija, koju su pretežno činili azerbejdžanski vojnici. Očeličeni na istočnom frontu, ovi borci doneli su sa sobom ne samo ratno iskustvo, već i nepokolebljivu odlučnost da se suprotstave fašizmu. Njihovo prisustvo na Balkanu obeležilo je značajno poglavlje u širem doprinosu Azerbejdžana savezničkom ratnom naporu.

223. streljačka divizija u akciji

Kao deo sovjetske 57. armije, 223. streljačka divizija je, u žestokim gradskim borbama napredovala rame uz rame sa jugoslovenskim borcima, potiskujući utvrđene nemačke snage ulicu po ulicu. Dana 20. oktobra 1944. godine, zajedničke sovjetsko-jugoslovenske snage uspele su da oslobode Beograd.

Herojstvo ove divizije nije prošlo nezapaženo. Brojni njeni vojnici su odlikovani vojnim priznanjima, a njihova hrabrost postala je snažan simbol doprinosa Azerbejdžana u kolektivnoj borbi protiv fašizma. 

Azerbejdžanski heroji u Beogradskoj ofanzivi

Od 1942. do 1945. godine, više azerbejdžanskih oficira zauzimalo je ključne komandne pozicije u okviru 223. streljačke divizije. Među njima su bili major Abbas Abdulajev (1037. puk), major Ruhulla Abdulajev (1039. puk), major Bahiš Mehtijev i major Husejn Hadžijev (1041. puk). Zajedno sa svojim sunarodnicima, oni su direktno učestvovali u zajedničkoj sovjetsko-jugoslovenskoj operaciji koja je dovela do poraza nemačke armije od 20.000 ljudi u Beogradu i oslobođenja prestonice.

Podjednako inspirativno bilo je i učešće azerbejdžanskih žena u ovoj kampanji. Ženske narednice iz divizije — među kojima su bile Sona Agajeva, Sitar Agajeva, Salima Halilova, Hanim Ahmadova, Bike Gozalova i Furfanda Džamilova — koje su pokazale nepokolebljivu hrabrost i posvećenost. Od Mozdoka do Beograda, učestvovale su u nekim od najžešćih bitaka, ostavljajući trajan trag na putu ka oslobođenju Jugoslavije.

Doprinos i nasleđe

Doprinos Azerbejdžana savezničkoj pobedi u Drugom svetskom ratu predstavlja snažan simbol hrabrosti, istrajnosti i solidarnosti. Više od 600.000 Azerbejdžanaca je mobilisano na front; skoro polovina se nikada nije vratila. Više od 130 njih je dobilo zvanje Heroja Sovjetskog Saveza, a preko 170.000 je odlikovano vojnim priznanjima.

Jednako važna bila je i uloga Azerbejdžana na domaćem frontu. Naftna polja Bakua napajala su većinu sovjetske ratne mašine, obezbeđujući više od 70% nafte, 80% benzina i 90% motornog ulja Sovjetskog Saveza. Građani širom Azerbejdžana podržavali su ratne napore hranom, toplom odećom i sa više od sedam tona dobrovoljno date krvi.

Zajedno, te žrtve — kako na bojištu, tako i u pozadini — obezbeđuju Azerbejdžanu zasluženo mesto među narodima koji su oblikovali ishod najrazornijeg rata 20. veka. To je nasleđe ponosa i istrajnosti koje i dalje inspiriše generacije preko granica.