AUTORSKI TEKST: MILENKO JOVANOV, ŠEF POSLANIČKE GRUPE SNS! Nije ovo bio prvi pokušaj, ALI JESTE NAJVIŠE PLAĆEN!

Nije ovo bio prvi pokušaj obojene revolucije usmerene protiv predsednika Vučića. Slični pokušaji su se ređali kao na traci još od 2017, odmah nakon predsedničkih izbora na kojima je predsednik Vučić prvi put izabran na tu funkciju nakon ubedljive pobede u prvom krugu.

Menjali su se simboli i slogani – od žute patke preko krvavih košulja do krvave ruke, menjale su se poruke i teme, ali je suština ostala ista – mobilisati dovoljan broj ljudi koji će na ulici, bez izbora, promeniti vlast i poredak.

U svim pokušajima vidi se isti uticaj i isti rad. Seća li se neko studenata iz grupacije „1 od 5 miliona“ ili šetnji kroz Beograd tokom tih dana, fotografija kolona demonstranata slikanih iz najboljih uglova, romantičnih i dirljivih, a zapravo patetičnih i praznih, priča, glumaca, pevača i raznih drugih javnih ličnosti koji su davali podršku protestima i tražili smenu vlasti?

Šta je tu različito u odnosu na ovo što gledamo danas? Ipak, poslednji pokušaj, kome smo svedočili krajem prethodne i početkom ove godine, bio je najbolje organizovan, najviše plaćen i, kao takav za Srbiju, najopasniji.

Ko je stajao iza kulisa i povlačio konce, saznaćemo baš kao što su se saznale i najskrivenije tajne petooktobarskih promena, ali je očigledan uticaj spolja od ozbiljnih organizacija i zemalja, o čemu su na kraju govorili i sami učesnici protesta, kao i mešanje različitih struktura iz Hrvatske.

Naravno, niti je Hrvatska sposobna, niti je u stanju da ovako nešto organizuje, već je radila u nečije ime, ali je učešće njihovih medija, političara i javnih ličnosti toliko da ga je nemoguće ne videti. Najzad, deo ekipe optužene za pokušaj državnog udara je od pravosudnih organa Srbije pobegao baš u Hrvatsku, a ti begunci najbolje znaju zašto su baš tamo pobegli i zašto su bili sigurni da će u toj zemlji dobiti zaštitu i gostoprimstvo. Posebno imajući u vidu da to gostoprimstvo nisu imali, a nemaju ni danas, čak ni državljani Hrvatske koji se izjašnjavaju kao Srbi.

VELIKO ISKUSTVO

Foto: Printscreen

Predsednik Vučić je čovek ogromnog političkog iskustva. Decenijama se nalazi u epicentru srpske politike i poznaje detalje za koje najveći broj ljudi ne zna ni da postoje, a kamoli nešto o njima.

Lično je prošao i iskusio i opozicioni rad i dolazak na vlast i gubitak vlasti. Na nogama je izdržao sve poraze i zabeležio istorijske političke pobede.

Takođe, odlično poznaje mehanizme i način funkcionisanja državnog aparata na čijem se čelu nalazi i, najzad, i što je najvažnije, odlično poznaje Srbiju. Lično ju je prepešačio, obišao nebrojeno puta, poznaje osobenosti različitih krajeva, razlike u mentalitetu, itd.

Za njega Srbija i njeni građani nisu statistika i geografija, već ljudi, njihove nade, želje, pohvale, kritike i sve drugo što ih čini osobenim. Takođe, predsednik Vučić je neko ko živi za politiku i bavi se svojim poslom 24/7.

Ne postoji detalj koji može da mu promakne, koji ne analizira i kome ne posveti pažnju. Samim tim, odlično tumači i predviđa događaje i zato je uvek korak ispred svojih protivnika.

Foto: Printscreen Pink.rs

Tome posebno doprinosi činjenica da mnogo radi, posvećen je poslu i teško da može da ga nadmudri neko kome se politika svodi na hobi ili razonodu. Najzad, predsednik Vučić je pokazao da je spreman da podnese ličnu žrtvu u borbi za svoja politička uverenja.

Trinaest godina se predsednik Vučić nalazi pod baražnom vatrom tajkunskih medija i raznih likova na društvenim mrežama. Proces njegove kriminalizacije i dehumanizacije traje od prvog dana dolaska na vlast. Međutim, mete tih napada su i članovi njegove porodice. Neka svako razmisli kako bi se osećao da pročita najgore gadosti o svojim roditeljima, bratu, supruzi, deci. Pa tako svaki dan, pa tako 13 godina. Koliko bi ljudi to izdržalo?

Predsednik je ovu ozbiljnu političku igru odigrao na potpuno drugačiji način od svih koji su se suočavali s obojenom revolucijom, što nisu očekivali oni koji su sve to organizovali kod nas. Postoje istovetne reakcije države na neka ponašanja demonstranata u svim delovima sveta. Na osnovu tih reakcija pravljeni su planovi i pisani priručnici i udžbenici za obojene revolucije.

Predsednik Vučić, međutim, nije povlačio očekivane poteze i uzdržavanjem od tih poteza, korak po korak, blokadere i njihove mentore preveo je na njima sasvim nepoznat teren. Jer oni znaju šta treba da rade kada policija počne da primenjuje silu, privodi i rastura skupove, ali očigledno ne znaju šta da rade kada toga nema.

Foto: Peđa Vučković

Udžbenici i priručnici za obojene revolucije kažu da se obavezno provocira reakcija državnih organa, policije pre svega. I zato su taj pendrek spasa tražili na sve moguće načine, ali ga nisu dobili.

Umesto toga, omogućio im je da sami dovedu svoje akcije do apsurda i besmisla i stalnim nasiljem pokvare sliku o sebi. Sve ovo ne bi bilo moguće da predsednik prethodno nije pokazao neupitnu odlučnost da se suprotstavi obojenoj revoluciji.

Tim nepokolebljivim stavom, koji je najsnažnije ponovio pred, kako su govorili blokaderi i njihove pristalice, sudbonosni 15. mart, ohrabrio je svoje pristalice, mobilisao ih i učvrstio u podršci koju mu daju. Ni u jednom trenutku nije pokazao dilemu ni strah.

Svojom stalnom komunikacijom s pristalicama razbijao je propagandu plasiranu s medija i društvenih mreža. Baš zato protivnici predsednika žele da mu na svaki način zabrane da se narodu neposredno obraća. Upravo zato je narod bio najveći oslonac i najjača podrška predsedniku u najdelikatnijim trenucima.

Prekidao je defanzivne periode velikim skupovima na kojima je pokazivao podršku naroda, to je rušenje jedne od osnovnih teza obojenih revolucija – da onaj na vlasti vlada suprotno volji građana. Dobro je znao da je kreatorima obojene revolucije potrebna nervozna. Na njihov bes, agresiju i nasilje odgovarao je smirenošću i trpeljivošću.

Foto: Tanjug/M. NIKOLIĆ

Poteze je povlačio racionalno i u cilju postizanja krajnjeg rezultata, a ne emotivno i u cilju dodvoravanja bilo kome. Dalje, nikada drugu stranu nije dovodio u poziciju da nema kud, već im je uvek, pa čak i 15. marta, otvorio nekakav prostor da mogu da izađu iz situacije u kojoj se nalaze. Ipak, blokaderi i njihovi mentori su svaku priliku da izađu iskoristili da se u blato zaglave još dublje.

ČITAV MOZAIK

Verujem da razloga ima još mnogo i da su razni potezi, detalji za koje šira javnost i ne zna i težak i naporan rad napravili mozaik taktičkih pobeda koje su rezultirale tako što je odsvirao kraj obojenoj revoluciji u Srbiji. I to, ubeđen sam, na duže vreme.

A o svim detaljima, znanim i neznanim, čitaćemo u njegovoj knjizi, koja će zaista biti udžbenik za kontrarevoluciju i koja će pomoći brojnim državama da se suprotstave stranom mešetarenju i nasilnim promenama vlasti bez podrške naroda.

Bonus video