AMERIKA PREUZIMA 50% SVETSKIH ZALIHA NAFTE! Pozadina operacije „Maduro“ – OMČA ZA PUTINA OD CRNOG ZLATA!

Ruski milijarder Oleg Deripaska upozorio je da bi, kad Sjedinjene Države obezbede efektivnu kontrolu nad naftnim poljima Venecuele, a taj rok se svakako meri sedmicama, ako ne i danima, nakon što su se već proširile na Gvajanu, ta sila mogla da nadgleda više od polovine svetskih rezervi crnog zlata.

Prema njegovom mišljenju, koje deli veći broj veoma ozbiljnih svetskih geopolitičkih i ekonomskih eksperata, Vašington bi tada mogao da održi cene nafte blizu 50 dolara po barelu. To bi bio ekstremno snažan pritisak na Rusiju.

Kako se neki slikovito ocenili, time bi američki predsednik Donald Tramp postavio svojevrsnu omču od crnog zlata za šefa Kremlja Vladimira Putina. Ta omča, naravno, ne odnosi se na fizičku pretnju lideru Rusije, već na drastično smanjenje finansijskog priliva od prodaje nafte, a paralelno će se odvijati i proces suzbijanja prodaje ruskog gasa gde god je to moguće.

A VOJNA MOĆ?

Kada prihodi Moskve u energetskom sektoru budu u tolikoj meri smanjeni, jasno je da će oslabiti i ruska vojna moć, pa samim tim i potencijal da se suprotstavi Vašingtonu na globalnom nivou, koja je već sada dosta urušena.

A zašto je za SAD toliko važna venecuelanska nafta. Na prvi pogled razlog je jedan i jedini: ta zemlja raspolaže rezervama od 303 milijarde barela, što je postavlja prema tom parametru na prvo mesto u svetu. Primera radi, te zalihe su pet puta veće od američkih.

To je, međutim, tek vrh ledenog brega. Ta nafta ima za Ameriku i dodatnu vrednost koja možda prevazilazi onu primarnu. Evo o čemu se radi iz pera Eda Konveja (Ed Conway), sjajnog analitičara Skaj njuza.

– Na površni pogled sve ovo je očito apsurdno. Uostalom, Sjedinjene Države su, daleko iznad proseka, najveći svetski proizvođač nafte. Venecuela je ovih dana relativno zanemarena, 21. je najveći proizvođač na svetu, a njena je proizvodnja smanjena pod Čavezovim, a zatim i Madurovim režimom. Zašto bi Amerika trebalo da mari za venecuelansku naftu – pita se Konvej i nastavlja:

Trampova poruka naftnim kompanijama: Hitno obnovite infrastrukturu u Venecueli

Foto: Tanjug/AP/Alex Brandon

 

Američke naftne kompanije su se dugo nadale da će povratiti resurse koje im je režim u Venecueli oduzeo pre više decenija, ali Bela kuća im je sada prenela da moraju da obnove infrastrukturu za vađenje nafte ako žele kompenzaciju za oduzete resurse, piše Politiko.

– Zvaničnici američke administracije proteklih sedmica su rekli predstavnicima naftnih komnpanija da ako žele kompenzaciju za svoje platforme, naftovode i drugu oduzetu imovinu, moraju da budu spremni da se sada vrate u Venecuelu i ulože znatna sredstva u obnovu narušene naftne industrije – rekla su dva dobro upućena izvora za Politiko.

Predstavnici naftne industrije ukazuju, međutim, da je poruka američke administracije unela kod njih dozu nejasnoće i da trenutno niko ne može adekvatno da proceni šta je potrebno da bi se obnovila naftna infrastruktura i učinila funkcionalnom.

– Za odgovor, potrebno je na trenutak, koliko god to čudno zvučalo, razmisliti o hemijskom sastavu nafte. Sirova nafta je, kao što i samo ime govori, prilično sirova. To je organski spoj, proizvod drevnih organizama koji su komprimisani i zagrejavani ispod Zemljine površine stotinama miliona godina. I kao takva, sirova nafta se međusobno razlikuje, i to ne baš u nijansama, zavisno od uslova pod kojima su ti organizmi komprimisani. U nekim delovima sveta sirova nafta izlazi iz zemlje kao bistra tečnost. Ponekad je zelena. Ponekad je teška, gusta, lepljiva masa. Proizvođači nafte imaju naziv za ove različite vrste: lagana, srednja i teška.

Sledi dalje objašnjenje:

– A evo važne stvari koju treba da znate. Većina američkih rafinerija osposobljena je za preradu teških naftnih derivata. Drugim rečima, ako Amerika želi da njeni automobili koriste benzin, treba joj teška, mutna sirova nafta. A budući da bi remont u svrhu prilagođavanje prerađivačkih kapaciteta rafinerija koštao mnogo, mnogo milijardi dolara, niko to ne želi učiniti u skorije vreme. Druga stvar koju morate znati jeste da je velika većina nafte proizvedene u Americi, zahvaljujući revoluciji škriljaca, laka sirova nafta. Drugim rečima, američke rafinerije nisu kompatibilne s većinom nafte koju Amerika proizvodi. Zaključak je da, iako Amerika iz svojih izvora količinski crpi više sirove nafte nego što bi joj ikada trebalo, i dalje je potpuno zavisna od uvoza da bi zadovoljila svoje potrebe za teškom naftom. Većina američke sirove nafte izvozi se u inostranstvo. A Amerika uvozi preko 6.000 barela nafte dnevno da bi snabdela svoje rafinerije u Teksasu i Luizijani teškom naftom koju mogu da prerađuju.

UVOZ IZ KANADE

I, piše Konvej, sve nas to dovodi do Venecuele jer se ona, uz Kanadu i Rusiju, nalazi na najvećim svetskim rezervama teške nafte. Trenutno većina američke nafte dolazi iz Kanade, ali ako bi se Donald Tramp želeo odviknuti od kanadske sirove nafte, svestan je da se s druge strane Kariba nalazi ogroman resurs.

Mi na ovo Konvejevo dodajemo: jedan i jedan su uvek dva, pa je tako i u ovom slučaju kada izvodimo zaključke o razlozima američke intervencije u Venecueli.

Bonus video