ALARMANTNO! DECI U SRBIJI „TRULI“ MOZAK ZBOG OVIH SNIMAKA NA INTERNETU! Pedijatar iznosi dramatično upozorenje: „TAKAV SADRŽAJ MOŽE DA IM POREMETI MENTALNI RAZVOJ“

Deca svuda u svetu, pa i u Srbiji, sve češće koriste veštačku inteligenciju, a njihove pretrage u vezi sa AI botovima su se više nego udvostručile u odnosu na prethodnu godinu, piše Kurir.

Mališani su ove godine posebno fascinirani takozvanim italijanskim brejn rot mimovima, odnosno apsurdnim likovima napravljenim pomoću veštačke inteligencije koji groteskno izgledaju i imaju blesava imena poput Tralalero Tralala, Bombardino Krokodilo, Balerina Kapućina…

Naime, povodom Međunarodnog dana deteta, kompanija „Kasperski“ je objavila svoj godišnji izveštaj o interesovanjima dece u digitalnom svetu. Analiza koja obuhvata period od maja 2024. do aprila 2025. otkrila je da deca pokazuju sve veće interesovanje za četbotove zasnovane na veštačkoj inteligenciji, kao i viralni porast italijanskih brejn rot mimova.

Šta je „brejn rot“

Brejn rot, u bukvalnom prevodu – trulež mozga, predstavlja sleng koji se koristi na internetu za preteranu konzumaciju bezvrednog, trivijalnog i glupog sadržaja na internetu, a italijanski brejn rot predstavlja podžanr koji se oslanja na animirane likove, AI generisane glasove i izmišljene fraze koje zvuče kao karikatura italijanskog jezika.

Svoju premijeru italijanski brejn rot imao je u januaru 2025, kada je jedan korisnik Tiktoka postavio video pod nazivom „Tralalero Tralala“. Video je sadržao sliku ajkule koja nosi patike uz muški glas sa italijanskim akcentom koji recituje besmislenu dečju pesmu.

Nenormalnom brzinom je stekao popularnost na Tiktoku i drugim mrežama, a korisnici su, pomoću AI, počeli masovno da kreiraju sopstvene nadrealne životinjske i druge likove, pa smo tako dobili glavu slona s telom kaktusa u papučama, avion s krokodilskom glavom i slično.

Deca u Srbiji su takođe preko noći „poludela“ za ovim trendom, pa su se nazivi ovih stvorenja počeli čuti po kućama, parkićama, vrtićima, školama…

I dok neka deca i prave ovaj sadržaj, većina klinaca ih s velikim apetitom pretražuje i upija.

Smešno ali rizično

Iako na prvi pogled deluje smešno, ni ovaj sadržaj nije bez rizika.

– Takav sadržaj može biti problematičan kod dece u razvoju, jer može poremetiti njihov mentalni razvoj i shvatanje odnosa između realnosti i fikcije – kaže za Kurir pedijatar dr Saša Milićević dodajući da je u ranom uzrastu vrlo važno da deca prvo stvore realan odnos prema svetu, a onda se, tek na tim temeljima i čvrstim osnovama, može razvijati unutrašnji svet imaginacijom.

– Ako je dete izloženo takvom sadržaju bez tog osnova, u ranoj fazi, to može biti opasno za kreiranje njegovog mišljenja o sebi, svetu i realnosti – kaže.

Najnovija istraživanja pokazuju i da deca uzrasta od osam do 10 godina u proseku provode šest sati dnevno ispred ekrana, dok deca uzrasta od 11 do 14 godina čak devet.

– Zbog preteranog korišćenja telefona i nedovoljne verbalne komunikacije, deca nam sve kasnije progovaraju, a ona koja govore imaju sve siromašniji rečnik. Sve više imamo dece koja imaju kratkovidost, krivu kičmu, ravne tabane. Sve je više i gojazne dece, dece s dijabetesom i kardiovaskularnim oboljenjima. A za to su krivi i roditelji koji su takođe na uređajima. Znam majku koja decu na večeru zove porukama, iako su u istom stanu – kaže dr Milićević zaključujući da roditelji svakako moraju ograničiti vreme koje dete provede na uređajima.

Popularni brejn rotovi

•     Tralalero Tralala – Ajkula u patikama
•     Borbardino Krokodilo – Avion s krokodilskom glavom
•     Balerina Kapućina – balerina sa šoljicom kafe umesto glave
•     Lirili Larila – Glava slona s telom kaktusa u papučama
•     Tung Tung Tung Sahur – Drvo s bejzbol palicom

– „Brejn rotove“ ne treba zabraniti, jer, ako ih branite, deca će to krišom gledati. Najbolje je da roditelji pokažu zanimanje, ponude deci da zajedno gledaju, pa da onda razgovaraju o sadržaju i na kraju daju neko svoje mišljenje. Deca nemaju ni obrazovanje ni znanje da razumeju sve što im se nudi. Oni imaju maštu, ali mi odrasli smo ti koji treba da se potrudimo da se ona ne usmeri u pogrešnom pravcu – kaže dr Milićević.

Bonus video: