'AJDE, ULAZI U IGRU, IDIOTE…' Slavni košarkaš ispričao nepoznatu ANEGDOTU o Dušku Vujoševiću

Svakako jedna od najdramatičnijih titula koju je sa Partizanom osvojio Duško Vujošević bila je ona 2004. godine u nacionalnom okviru.

U finalu plej-ofa prvenstva države sastali su se Partizan i Hemofarm. Vrščani su u četvrtoj utakmici bili domaćini i bili su na pragu da seriju odvedu u majstoricu.

Međutim, u poslednjoj sekundi utakmice u prepunom „Milenijumu“ Vlado Šćepanović je iz nemoguće situacije pogodio koš i doneo titulu crno-belima.

Usledilo je veliko slavlje i nezaboravni zagrljaj sa trenerom Vujoševićem.

Upravo ovog detalja podsetio se Šćepanović u razgovoru za Mozzart sport.

„Sećam se tog detalja, kada sam dao koš za titulu. To je bila izuzetno teška godina za mene. Operisao sam diskus herniju, imao sam šest meseci oporavka i bilo je jako teško vratiti se na teren. Ipak, uspeo sam da se vratim, odigram sezonu do kraja i postignem taj odlučujući koš. Posle tog koša, Dule je tada u jednim novinama rekao nešto u smislu: ‘Sve mu se vratilo, jer je zaslužio i verovao sam u njega’. To su stvari koje se pamte zauvek“.

Šćepanovića i Vujoševića, osim Partizana, vezuje i slično podneblje i mentalitet, koji Šćepanović opisuje kao „težak, kočoperan, ponosan, ali uz ogromno međusobno poštovanje“. U tom duhu je opisao jednu od anegdota.

„Taj specifičan odnos proizilazio je iz tog našeg zajedničkog mentaliteta, tog crnogorskog podneblja iz kog potičemo. Ponos, tvrdoglavost, jaka ličnost, ponekad i više nego što treba. Zbog toga smo često na treninzima i utakmicama ulazili u rasprave, isključivo košarkaške prirode. Ja sam imao svoje mišljenje, on svoje. Sećam se jedne situacije, kada sam se iznervirao na terenu na jednog saigrača, tražio sam izmenu i rekao mu: ‘Vadi ga iz igre, izgubićemo utakmicu zbog njega’. On traži izmenu i izvadi mene. Sedim na klupi, a on mi kaže da ne mogu tako da se ponašam. Nije prošlo ni dvadeset sekundi, okrene se i kaže: ‘Ajde, ulazi nazad, idiote, jedini ti možeš ovo da dobiješ’. Takav je bio naš odnos, pun poverenja. Znao je sa mnom na čemu je, znao je da ponekad reagujem impulsivno, ali i da sam neko ko će na kraju preuzeti odgovornost. To poverenje koje mi je dao bilo je bezrezervno, a ja sam znao da ga vratim“.

Šćepanović pamti Vujoševića i po rečima koje mu je uputio u trenutku kada se prihvatio trenerske pozicije u Partizanu, u više nego delikatnom trenutku u kome se tada našao crno-beli tim.

„U glavi mi je ostao naš poslednji susret, kada smo popili kafu pre nego što sam preuzeo Partizan. Tada mi je, na svoj način, rekao: ‘Znaš i sam, ulaziš možda i u unapred izgubljenu bitku, koju niko nije hteo da vodi. Ali samo hrabri ljudi ulaze u takve bitke i ne možeš iz nje izaći kao poražen'“.

Autor: Iva Besarabić