KADA PRESTANEMO DA GUNĐAMO, ĐAVO PUCA OD MUKE: Pouka starca Pajsija

Kada se suoči s teškoćama, čovek lako počne da se žali na okolnosti, druge ljude i sve ono što mu ne ide po volji. Međutim, što se više prepušta gunđanju, to mu je teže da sačuva mir čak i pred onim što ne može da promeni. Starac Pajsije Svetogorac ukazivao je na ovu duhovnu zamku i objašnjavao zašto je važno sačuvati zahvalnost Bogu čak i onda kada se čovek suočava s iskušenjima.

– Gunđanje rađa gunđanje, a slavoslovlje rađa slavoslovlje. Kada čovek ne gunđa zbog neke teškoće koja ga snalazi, nego slavi Boga, onda đavo puca od muke i odlazi onome ko gunđa da bi mu sve okrenuo naopako. Jer onoliko koliko čovek gunđa, toliko se upropaštava. Gunđanje sa sobom nosi proklinjanje. To je kao da čovek sam sebe proklinje, a onda dolazi na njega gnev Božiji. „Neka ga snađe od Boga“ To je proklinjanje. Bog nas je drugačije naučio: „Oče, oprosti im, jer ne znaju šta čine“ (Lk. 22,34) – rekao je starac Pajsije Svetogorac, pozivajući se na reči iz Jevanđelja.

Pouka starca Pajsija podseća da se duhovna borba vodi i kroz svakodnevne reakcije, naročito kada stvari ne idu onako kako smo želeli. Čovek ne može uvek da izbegne nevolju, ali može da pazi da ga ona ne ispuni ogorčenošću i navede da osuđuje druge. Umesto da se prepusti nezadovoljstvu, može da se pomoli, potraži snagu u veri i sačuva zahvalnost Bogu. Jer, nevolja možda neće nestati kada prestanemo da gunđamo, ali ne moramo da joj dopustimo da nam oduzme mir.

BONUS VIDEO

Veliki duhovnik 20. veka govorio je o ulozi ove molitve u borbi protiv zla i povezao istinsku hrišćansku radost sa izrazom lica.

Veliki svetitelj našeg vrmena savetovao je da se svaka reč, pa i znak interpukcije u Bibliji proučava sa ljubavlju i pažnjom, sve do najsitnijih detalja.

Zašto oni koji su uvereni da su uvek u pravu često ne vide potrebu za pokajanjem i kako se gordost prikriva iza sopstvenih opravdanja pokazuje pouka ruskog pravoslavnog podvižnika.

Pouka ruskog svetitelja ukazuje na razliku između želje da nas drugi poštede osude i spremnosti da se uz Božju pomoć uzdržimo od klevetanja, zlobe i osuđivanja bližnjih.