Vest koju je patrijarh srpski Porfirije s ponosom objavio, da deo Časnog krsta Gospodnjeg uskoro stiže u Beograd, neizmerno je obradovala pravoslavne vernike u Srbiji. Deo Časnog krsta na kome je razapet Isus Hristos, koji se čuva u svetogorskom Manastiru Vatoped, povezuje srpsku srednjovekovnu istoriju, porodicu Musić i manastir Novu Pavlicu. Prema podacima sa zvaničnog sajta Vatopeda, u ovoj priči posebno mesto zauzima monahinja Teodosija, sestra kneza Lazara, dok izgled srebrnog relikvijara svedoči o umeću srednjovekovnih majstora.
Deo Časnog krsta Gospodnjeg koji se čuva u manastiru Vatopedu na Svetoj Gori ima posebno mesto u pravoslavnom predanju, ali i zanimljivu istoriju povezanu sa srednjovekovnom Srbijom. Prema predanju koje prenosi ovaj svetogorski manastir, svetinju je Vatopedu darovao Sveti knez Lazar. Njena istorija, međutim, vodi i do porodice Musić i njihove zadužbine, manastira Nove Pavlice, gde je sahranjena monahinja Teodosija, sestra srpskog kneza.
Dok se u Beogradu očekuje dolazak ove svetinje, zvanični sajt Manastira Vatoped donosi istorijske zanimljivosti o njenom izgledu, poreklu i ljudima koji su ostavili trag u njenoj istoriji.
Srebrni krst ukrašen biserima i prirodnim kristalima
Prema opisu na zvaničnom sajtu Vatopeda, reč je o velikom delu Časnog drveta, krsta na kome je raspet Isus Hristos. Svetinja je oblikovana kao patrijaršijski krst, presvučena srebrom i ukrašena nizovima bisera, obrađenim prirodnim kristalima i srebrnim ornamentima. Čuva se u posebno izrađenom relikvijaru.
Srebrne vratnice relikvijara ukrašene su ugraviranim likovima svetitelja, a uz njihova imena ispisana su i njihova imena na srpskom jeziku. Ispod vratnica nalaze se posebna polja sa česticama moštiju tih svetitelja.
Ovaj opis pokazuje da relikvijar nije bio samo mesto na kojem se svetinja čuvala. Njegova izrada, ukrasi i natpisi svedoče o pažnji koja je posvećivana svetim predmetima i o značaju koji su imali u verskom životu srednjovekovne Srbije.
Vatopedski sajt navodi da je reč o jednom od najvećih delova Časnog drveta koji se čuvaju u svetu. U tekstu o Svetom knezu Lazaru na istom sajtu navodi se i da je srpski vladar manastiru darovao krst sa delom Časnog drveta i Pojasom Presvete Bogorodice.
Ko je naručio relikvijar i kakve veze ima sestra kneza Lazara?
Posebno zanimljiv podatak nalazi se u natpisu na krstu. Prema tumačenju objavljenom na sajtu Vatopeda, izradu relikvijara naručili su Stefan i Lazar Musić, zajedno sa Jovanom, mitropolitom Toplice, za koga se pretpostavlja da im je bio brat.
Povod za izradu bila je smrt njihove majke, monahinje Teodosije. Relikvijar su namenili crkvi manastira Vavedenja Presvete Bogorodice u današnjoj Novoj Pavlici, na obali Ibra, gde je njihova majka bila sahranjena.
Prema podacima koje navodi Vatoped, monahinja Teodosija bila je Dragana, sestra kneza Lazara, koja je umrla između 1381. i 1389. godine.
Stefan i Lazar Musić bili su sinovi čelnika Muse i njegove supruge Dragane. Njihova zadužbina, manastir Nova Pavlica, podignuta je u poslednjim decenijama 14. veka. Prema podacima Eparhije žičke, Dragana se tamo zamonašila i dobila ime Teodosija, a u manastiru je i sahranjena.
Tako se istorija ove svetinje prepliće sa pričom o porodici koja je podizala manastire i pomagala Crkvu, ostavljajući dubok trag u duhovnom nasleđu srednjovekovne Srbije.
Kako je svetinja iz Srbije dospela na Svetu Goru?
Na osnovu podataka o smrti monahinje Teodosije i okolnosti u kojima je relikvijar izrađen, na sajtu Vatopeda navodi se da bi trebalo da potiče iz perioda između 1381. i 1389. godine.
Svetinja se prvobitno nalazila u crkvi Nove Pavlice, a na Svetu Goru je, prema proceni objavljenoj na sajtu manastira, dospela tokom 15. veka. Kao jedan od razloga za takav zaključak navodi se da je manastir Pavlica sredinom tog veka, po svemu sudeći, bio napušten. Obnovljen je 1464. godine.
Pritom je važno razlikovati podatke o poreklu same svetinje od onih koji se odnose na izradu njenog relikvijara. Prema predanju koje prenosi Vatoped, deo Časnog krsta darovao je Sveti knez Lazar. Natpis na krstu, s druge strane, ukazuje na to da su izradu relikvijara naručili Stefan i Lazar Musić i mitropolit Jovan, namenivši ga Novoj Pavlici.
Reč je, dakle, o dva povezana, ali različita podatka: predanje govori o darivanju svetinje, dok natpis svedoči o ljudima koji su naručili relikvijar i mestu kojem su ga namenili.
Svetinja koja povezuje srpsku istoriju i svetogorsko predanje
Za pravoslavne vernike Časni krst nije samo istorijska dragocenost. On podseća na Hristovo stradanje i žrtvu za spasenje sveta, ali i na nadu u Vaskrsenje.
Istorija dela Časnog drveta koje se čuva u Vatopedu ujedno govori o bliskim vezama srednjovekovne Srbije sa svetogorskim monaštvom. U njoj se susreću predanje o daru Svetog kneza Lazara, zadužbina porodice Musić i sećanje na monahinju Teodosiju, sestru srpskog vladara.
Najava dolaska svetinje u Beograd zato je prilika da se podsetimo i istorije koja je vekovima čuvana na Svetoj Gori, daleko od mesta na kojem je njen put, prema dostupnim podacima, započeo. Njeno nasleđe i danas povezuje srpski narod sa jednom od najznačajnijih monaških zajednica pravoslavnog sveta.
BONUS VIDEO
Dušan Ubović otkrio je šta je ekipa RTS-a snimila na Svetoj gori, kako je iguman Jefrem govorio o Srbiji i Kosovu, ali i zbog čega je susret sa kivotom Presvete Bogorodice doživeo kao nešto što prevazilazi svako ljudsko objašnjenje.
Patrijarh je vernicima preporučio i kratku molitvu Presvetoj Bogorodici koju mogu neprestano da ponavljaju u sebi dok čekaju u redu.
Savići ističu da su umor i nervoza nestali, iako su čekali više od 5 sati.
Svetinja je u molitvenoj tišini ispraćena iz srpske prestonice ka manastiru Vatoped, u kojem se vekovima čuva.
POGLEDAJTE JOŠ:
ZA ŠTA SE BOGU MOLE SLABI, A ZA ŠTA HRABRI: Prepodobni Amvrosije Optinski objašnjava šta tražimo od Gospoda kada nas neko povredi
Horoskop za 24. oktobar: Četiri znaka očekuju lepe vesti
DRAGUTINU JE MEDICINSKI FENOMEN! Srce mu je sa desne strane!