Miloš Vučević O Izdaji Prijatelja

Miloš Vučević, predsednik Srpske napredne stranke i jedan od vodećih ljudi na listi „Aleksandar Vučić – Ujedinjena Srbija“ u intervjuu za INFO.rs samo nekoliko sati pred izbornu tišinu otvoreno je govorio o teškim danima u protekle dve i po godine, ali i o lepim trenucima, tome šta preti Srbiji, ako na vlast dođu blokaderi, ali i šta njegova partija i on planiraju da urade za narod, kao i o tome ko ga je povredio i razočarao, a ko prijatno iznenadio.

Foto: Nebojša Mandić

Miloš Vučević

Kampanju su obeležile kako lepe situacije, tako i teške. Upravo juče smo imali nemilu situaciju kada su uhapšeni pripadnici kriminalnih klanova koji su planirali ubistvo vašeg kandidata Vukašina Đokovića. Kako to komentarišete i da li ste se čuli sa njim?

– Nažalost bilo je incidenata i u ovoj kampanji. Posebno bih želeo s prezirom da osudim je napad na žene i nasilje koje je sprovođeno nad ženama. Eklatantan primer je pesničenje koje je Ljiljana Cvjetković doživela u Novom Sadu od strane jednog čoveka. Taj udarac traje i dalje i proizvodi bol i dalje. Nije to bio samo taj trenutak, već odsustvo osude toga od strane onih čije pristalice su vršile nasilje. Možda i gore od nasilja je to što oni koji moraju biti svesni društvene odgovornosti, bilo da su samo kandidati na izborima ili da su na vasti, da nemaju osudu tog nasilja. Da je neko izašao ispred te blokaderske liste i rekao:“Izvinite, mi se razlikujemo, ne može tako da se radi“. Ta tišina, suštinski, i da odobravaju to je jednako opasno kao sam taj čin. Ilija Srdanović je predvodio taj napad i pozivao pristaše bloakdera da napadaju. Uzeo je megafon i rekoa: „Hvala vam, bili ste super“.

On je čovek na koje su se žalile i njegove koleginice iz zdravstva, zar nije bilo indikativno da neće osuditi nasilje nad ženama?

– On je ponižavao žene, maltretirao, fizički zlostavljao. Verovatno to izbija iz njega. I umesto da budu procesuirani, nameću nam se kao kandidati. Isto kao i za Bojana Pajtića.

Koji je vaš komentar o snimcima na kojima je Bojan Pajtić u užasnom stanju?

– Ne želim da vodim tuđe privatne živote, nikada nisam komentarisao ničiju porodicu, ničije supružnike, ničiju decu, niti znam ko i gde živi, niti bih radio to što su radili oni. I to što on radi privatno je njegova stvar, sve dok ne krši zakon. Ali njegova politika je pogubna. I naravno, postavlja se pitanje šta bi bilo s državom i da li je on u stanju da racionalno rasuđuje? Ljudi koji imaju te izazove u životu, da li mogu da odlučuju o svima nama? Da li ljudi u urnisanim stanjima mogu da odlučuju o sudbini naše dece, našim roditeljima, bakama i dekama, svima nama? I na kraju, radi se o profesoru koji treba da bude uzor studentima i akademskoj zajednici. Vidite da se iza zavese dešavaju bizarne stvari, sodoma i gomora u punom kapacitetu. Ni tu nije kraj, on nam sve vreme drži moralne pridike. I uopšte se ne radujem zbog toga što mu se dešava i to što sebi radi.

Pojavile su se informcaije da je Pajtić pokušao da spreči da se ti snimci prošire društvenim mrežama?

– Pokušao je da spreči, oni su duboka Demokratska stranka koja ima uporišta u zdravstvenom sistemu. Pokušao je da spreči da se sazna da je on dovežen iz Sente u užasnom stanju nakon korišćenja tri, četiri opijata, alkohola. Lista je podugačka, ne znam ni da izgovorim šta je sve koristio. Oni su o tome ćutali. Ja da sam slomio mali prst, odmah bi se o tome znalo, ali oni u su to pokušali da prikriju. A on je sve vreme nastavljao da drži moralne pridike i politička predavanja, ali i da kreira blokadersku listu i da se on pita. Na stranu snimci koje sada svi šeruju, ja to brišem, neću da gledam. Mene više interesuje kako je on komandovao blokaderima, kako je pravio njihovu listu?

Na blokaderskoj listi izgleda nema čoveka od kredibiliteta, pojavljuje se i Vladan Kuzmanović koji ne razlikuje klastere od poglavlja i kojeg ne interesuje Kosovo i Metohija, kako sam kaže.

– Strašno je to što je govorio o Kosovu i Metohiji, ali još je gore ono što je govorio o svom narodu. On izgovara:“Jedno je Srbija, drugo je Kosovo, za Kosov o me baš briga“. Dakle, nije te briga ni za Srbiju, ako si se odrekao Kosova i Metohije. Odbacili su i Republiku Srpsku, čak ih i nervira. Kuzmanović je rekao: „Mi nikoga nećemo da slušamo, pa ni naš narod“. Kako nećete? Narod morate da slušate. Oni su njega pripremili, ali je to izbilo iz njega.

Blokaderi su se više fokusirali na Beograd i čini se da vam je to „Ahilova peta“ , uporno govore da ste se malo posvetili Beogradu i prigradskim naseljima. Da li ćete to promeniti u novom mandatu?

– Ako pitate ljude iz unutrašnjosti, reći će vam da se samo ulaže u Beograd. Mislim da je najviše urađeno u glavnom gradu, ali tu je i najveći izazov i najveći budžet. Ali to što se gradi Ekspo ili Metro, ne potire to da treba da se reši problem, na primer, azbestnih cevi.

Vesna Polomac, poverenica Pokreta slobodnih građana predlaže da se promeni himna, ona tvrdi da je neophodna hima za sve građane, jer ima drugih verosipovesti, tu su i agnostici, ateisti…

– Ja mislim da je naša himna divna, najlepša i da nikoga ne vređa. Ona izražava opredeljenje i osećanja većinskog dela Srbije. Ona je dokaz kontinuiteta državnosti Srbije. ne možete vi, malo-malo pa da menjate himnu. Morate da pokažete da postojite kao država i da imate kontinuitet. Šta to znači? Da menjamo zastavu, himnu svakoga dana, kako se kome svidi ili ne svidi? Šta, sad je jesen, pa da stavimo jesenje boje zastave. A kad je leto, letnje.

Mnogi s podsmehom govore da postoji plan za secesiju Vojvodine, šta vi kažete?

– Voleo bih da sa podsmehom pričamo o toj temi. Nije naivno. Kada pogledate i ona grupa koja je uhapšena juče u Novom Sadu, ali i ona koja je hapšena pred 15. mart 2025. godine, oni pokazuju tvrdo ideološko uporište na stvaranju uslova da se otvori pitanje statusa Vojvodine i vrše reviziju istorije, sa akcentom na Vojvodinu. Nemaju većinsku podršku u Vojvodini, ali pokušavaju da na mala vrata dođu u poziciju da ponovo odlučuju. Oni nisu nestali, oni postoje i jedan od vedeta je upravo poresor doktor Bojan Pajtić. On je čovek koji je pisao najpogubniji statut Autonomne pokrajine Vojvodine. Nije to pisao čak ni Nenad Čanak. Kao što je Crnu Goru otcepio DPS Mila Đukanovića, a ne Liberalni savez Crne Gore, tako su i Vojvodinu pokušali, ne Liga socijal-demokrata Vojvodine, nego Demokratska stranka, odnosno njen ogranak u Vojvodini.

Nešto što vam se zamera, možda bi vam Radikali to najviše zamerili jeste da za 12 godina niste razbili separatističke grupe u Vojvodini i Sandžaku. Planirate li da rešite taj problem, da nikome više ne pada napamet da deli zemlju?

– Mnogo toga, uz podršku Aleksandra Vučića se radilo na razbijanju autonomaško – separatističkih struktura u Vojvodin. Vratio se Novom Sadu odraz srpske Atine i vratili smo Vojvodinu u izvorne okvire. Vojvodina jeste nastala kao srpska ideja na Majskoj skupštini u Sremskim Karlovcima 1848. godine. I zvanični naziv je bio Vojvodstvo Srbije i Tamiški Banat. I Vojvodina ne može da bude upotrebljivana protiv Srbije, to je srpsko čedo.

Šta je za vas najveći rizik u nedelju, 25. oktobra?

– Najveći rizik je da narod ne vidi i ne čuje sve ovo što blokaderi govore i da nam se ne desi to što nam se desilo u septembru 2000. godine, da nam se ne desi da je ljudima svejedno ko je ko. I da ljudi ne glasaju zato što je neko lep ili intersantan. To što je neko novi ne znači da je bolji. Samo je važno da li čuju šta oni izgovaraju o vladiki Nikolaju. Ja da sam samo čuo ko iz regiona podržava blokadere, Kurti i Plenković, ja bih s obe ruke glasao za Vučića, čekao bih da se otvore birališta.

Šta očekujete da će blokaderi uraditi ukoliko pobede, a šta je to što ćete vi uraditi ako pobedite u nedelju 25, oktobra?

– Ne znam šta će oni uradili ako bi pobedili, nadam se da neće. Mi ćemo svakako priznati volju naroda, spremiti se za opoziciono delovanje i pobediti na prvim sledećim izborima. Nećemo se povući, predati, nećemo se raspasti. A ako mi pobedimo, nastavljamo dalje rad i razvoj, izbor nove vlade, mnogo manje, funkcionalnije i operativnije i rad na svim novim projektima. Mnogo nas posla čeka.

Da li će narod mirno spavati u noći između 25. i 25. oktobra?

– Hoće, pozivam narod da mirno izađe na izbore i glasa po svojoj volji. Sve će biti u redu. Ko bude nešto pokušao, biće procesuiran. Vidimo i kakva je situacija u Evropi, svaka čast Đorđi Meloni na novom sankcionisanju krivičnih dela. Divim se i Vučiću što je uspeo u tome da ne dođe do tragedije u protekle dve i po godine.

Kada biste mogli da vratite vreme, i kada sagledate šta se sve izdešavalo, da li biste ponovo dali ostavku na mesto premijera? Videli smo da se devojci koja je tada, navodno, zadobila teške povrede, zapravo ništa nije desilo.

– Bih, uradio bih isto. Bio je takav politički momenat i neko je morao da pokaže odgovornost i da se s nekom promenom smire tenzije u društvu. Opet bih uradio to, ponosan sam na činjenicu da sam pokazao da postoji reč odgovornost.

U proteklom periodu neki su vas podržali, neki nisu. Da li ste nečijom podrškom prijatno iznenađeni, a nečijim izostankom podrške razočarani?

– Nakon svega što smo doživeli u protekle dve i po godine, više ničim nisam razočaran. I sazreo sam mnogo brže, sigurno 20 godina. I na ličnom planu sam sazreo i video sam koliko se ljudi promene. Veoma mali broj ljudi mi je okrenuo leđa, ali jeste. Pri tom, nikada nisam insistirao da moji prijatelji moraju da budu istog političkog opredeljenja kao ja i da glasaju za stranku kojoj ja pripadam. Nisam nastojao da se družim samo u nekom kružoku jedoumlja gde svi misle isto. Ali bio je neko ko je meni bio vrlo blizak prijatelj, preko 30 godina ko je išao na proteste gde su govorili da sam ja ubica. Ili da okrenu moju porodicu kada su nam tri puta dolazili na stan. Okej, njihoiv izbor. Što se tične javnih ličnosti, ne bih nikoga izdvajao. Ja sam lično zadovoljan sa svim ljudima koji podržavaju. Drago mi je što je Lidija Vukićević sa nama, jedna divna dama, Snežana Savić, Kešelj i Rebrača. Ali ako smem dvojicu da istaknem onda bi to bili Miki Manojlović i Nikola Pejaković Kolja. Kolja mi je prijatelj, tri, četiri godine se družimo. On je divan čovek, Miki je bard svetskog glumišta. Pejaković dolazi iz tvrđe nacionalne priče, avangardni tip i rekao je:“Ja ne mogu da budem na onoj strani, otkud ti tu, brate Srbine?“. Miki Manojlović je neko ko je deo urbanog, građanskog bloka i kad je on rekao da je Vučić De Gol i Čerčil u jednom, to ima posebnu težinu.

Pesma „Ruzmarin“ se istakla na vašim skupovima, kako je došlo do toga?

– Tu ima razne simbolike. To je fantastičan hit Merime Njegomir iz 1993. gdoine. Okidač je bio kada je Aleksandar putovao onom svojom „škodom“, pa je negde na radio stanici tražio pesme i rekao:“Nećemo Tompsona“ i slučajno pustio tu pesmu. I taj jedan snimak je prihvaćen. Ljudi očekuju i emociju, ta pesma je dala nadu da se vraćamo sebi. Ruzmarin ima simboliku, pre svega u pitanju je odanost.