PRAVILO 50/30/20 – Ušteda novca

Tradicionalno, oktobar je u celom svetu proglašen za Mesec štednje, a njegova kruna je 31. oktobar, Svetski dan štednje. Ovaj datum, ustanovljen još davne 1924. godine na kongresu u Milanu, nastao je kao direktan odgovor na ekonomske krize sa porukom da je racionalno upravljanje novcem stub ličnog mira i opšteg ekonomskog napretka čovečanstva.

Danas, više od veka kasnije, ova poruka je važnija nego ikada, pre svega zbog velike globalne krize. Možda bi baš zbog toga ona čuvena rečenica srpskih građana „Od sledećeg meseca sigurno počinjem da štedim“, mogla da se preformuliše u oktobru: “Od ovog meseca sigurno počinjem da štedim“.

To bi mogli da budu mali koraci danas za veliku finansijsku slobodu sutra, jer finansijska statistika i svakodnevni život podsećaju da idealan trenutak za štednju ne dolazi sam od sebe, već da ga čovek stvara.

Kako štede građani Srbije i zašto ljudi odvajaju novac?

Čini se da građani Srbije počinju da stvaraju prilike za štednju. Tako bar pokazuje Nacionalno reprezentativno istraživanje M2S Research-a, po kome 66% građana štedi, dok svega 16% investira. Ova studija pokazuje i da se finansijski prioriteti menjaju kroz različite životne faze, ali da potreba za sigurnošću ostaje zajednička svim generacijama.

• Jedan od najupečatljivijih zaključaka istraživanja jeste da ljudi uglavnom ne štede da bi se obogatili, već da bi imali zaštitu kada se dogodi nešto nepredviđeno. To je veoma važna polazna tačka kada govorimo o finansijskoj edukaciji i postepenom prelasku sa prostog odvajanja novca na dugoročno finansijsko planiranje – kaže Georgi Hristov iz kompanije „Tavex zlato&srebro“ i finansijski analitičar u obrazlaganju podataka.

Kada se pomene reč „štednja“, većina prvo pomisli na odricanje, uskraćivanje i striktne zabrane. Stručnjaci navode da je to zabluda, jer štednja nije puko stezanje kaiša niti život u strahu od trošenja, već predstavlja svesno, mudro odlaganje trenutne potrošnje zarad znatno veće sigurnosti, slobode i ciljeva u budućnosti.

Život je nepredvidiv, a ekonomske krize, zdravstveni izdaci ili iznenadni gubitak posla mogu preko noći da uruše stabilnost porodice. Zato je prvi i najvažniji korak kreiranje takozvanog „fonda za hitne slučajeve“ ili finansijskog jastuka, čiji iznos može da pokrije između 3 i 6 meseci osnovnih životnih troškova. Posedovanje ovakve rezerve, bezbedno čuvane u zvaničnim finansijskim institucijama gde je novac siguran i zaštićen, pruža osećaj kontrole nad sopstvenim životom.

Model 50/30/20: Jednostavna praksa za planiranje budžeta

Koliko građana Srbije ima “fond za hitne slučajeve” ne postoje precizni podaci, ali ono što se zna po pomenutom istraživanju jeste da, iako se iznos štednje povećava, ona još uvek nije sistematična.

• Jedan od izazova nije samo koliko građana štedi, već i na koji način to rade. Iako 47% štedi redovno, čak 40% novac odvaja samo povremeno, kada im nakon mesečnih troškova ostane višak. Istovremeno, 41% štedi do 10% svojih mesečnih prihoda. To pokazuje da je kod velikog dela stanovništva i dalje prisutan model „štedi kada možeš“, umesto planskog i kontinuiranog izdvajanja novca – navedeno je u istraživanju M2S Research-a.

Ako ne znate odakle da počnete, teoriju svedite na jednostavnu praksu koja je u svetu zasnovana na jednom od najpopularnijih i najefikasnijih modela – pravilu 50/30/20:

• 50% prihoda odlazi na osnovne potrebe, fiksne i nezaobilazne troškove poput stanarine, rata stambenog kredita, računa i hrane.

• 30% prihoda namenjeno je za želje, što podrazumeva izlaske, garderobu, hobije, bioskop i kafu sa prijateljima.

• 20% prihoda usmerava se direktno u štednju, što podrazumeva da se novac odmah po uplati plate prebacuje na štedni račun.

Ako je suditi po podacima Narodne banke Srbije objavljenim krajem avgusta ove godine, značajan broj stanovništva počeo je da prati ove svetske trendove.

Dinar vs. evro: Šta je isplativije?

Rezultati najnovije polugodišnje Analize isplativosti dinarske i devizne štednje Narodne banke Srbije, koja je obuhvatila period od juna 2012. do juna 2026. godine, pokazali su da je u prethodnih četrnaest godina dinarska štednja bila isplativija i kratkoročno i dugoročno.

• Većoj isplativosti dinarske štednje u odnosu na deviznu najviše pogoduju relativna stabilnost kursa dinara prema evru, više kamatne stope na dinarsku štednju nego na štednju u evrima, kao i povoljniji poreski tretman, jer se na prihod od kamate na dinarsku štednju ne plaća porez. Štednja u domaćoj valuti povećana je više od trinaest puta u proteklih četrnaest godina, što predstavlja odraz poverenja građana u dinar i bankarski sektor. Kada je reč o strukturi dinarske štednje u prvom polugodištu 2026. godine, najviše je povećana štednja ročnosti od šest do dvanaest meseci (16,1 milijardu dinara), koja je i najzastupljenija u ukupnoj dinarskoj štednji (56,9%), kao i štednja ročnosti od tri do šest meseci (9,2 milijarde dinara) – navodi se na sajtu NBS.

Krajem juna 2026. godine prosečan iznos dinarske štednje po partiji iznosio je preko 205 hiljada dinara. Ako se posmatra isti četrnaestogodišnji period, devizna štednja je povećana više od dva puta, sa 7,9 milijardi evra u junu 2012. godine na 16,9 milijardi, koliko je iznosila krajem juna 2026. godine.

• Devizna štednja je u prvoj polovini 2026. godine povećana za 735,5 miliona evra (4,6%), u najvećoj meri po osnovu rasta štednje na rok od šest do 12 meseci (443,2 miliona evra) i štednje po viđenju (334,8 miliona evra), koja čini 64,7% ukupne devizne štednje. Prosečan iznos devizne štednje po partiji iznosio je više od 4 hiljade evra krajem juna 2026. godine – podaci su NBS.

Pratite nas i putem Android ili iOS aplikacija