NAJVEĆI KULTURNI SKANDAL 21. VEKA! Roman koji je zaludeo svet NAPISALA VEŠTAČKA INTELIGENCIJA?!

Književni svet našao se pred neobičnim slučajem koji je otvorio jedno od najaktuelnijih pitanja današnjice – gde je granica između ljudskog stvaralaštva i teksta nastalog uz pomoć veštačke inteligencije? Roman kanadsko-haićanskog pisca Telisona Oreljana „Ili to, ili smrt“, koji je prethodno dobio pohvale kritike, priznanja i naklonost velikog broja čitalaca, iznenada se našao u centru ozbiljne afere.

Knjiga je u jednom trenutku važila za jednog od favorita za Gonkurovu nagradu, ali je zbog sve većih sumnji naknadno povučena iz prve selekcije. Ono što je dodatno privuklo pažnju jeste činjenica da je roman prethodno prošao kroz ruke urednika, književnih kritičara i žirija, dok su ga čitaoci prihvatili kao izrazito „ljudsku priču“.

Roman je objavila poznata izdavačka kuća „Grase“, a za kratko vreme ostvario je značajan komercijalni uspeh. Do izbijanja afere prodat je u gotovo 50.000 primeraka, dok je, pored drugih priznanja, osvojio i Nagradu za roman koju dodeljuje FNAK. Istovremeno se našao u konkurenciji za nekoliko prestižnih književnih priznanja, među kojima su Gonkur, Renodo, Femina i Medisis.

SVE JE POČELO OBJAVOM NA MREŽAMA

Afera je buknula pre nekoliko dana, kada je anonimni korisnik na društvenoj mreži „Iks“ objavio tvrdnju da je delove Oreljanovog romana proveravao pomoću programa Pangram, alata koji je namenjen detektovanju tekstova generisanih veštačkom inteligencijom. Prema toj analizi, knjiga je navodno „gotovo u celosti“ napisana uz pomoć AI.

Ubrzo je otkriveno da iza pomenutog naloga stoji esejista Samjuel Fitusi. Oreljan je takve navode kategorički odbacio. Međutim, slučaj je dodatno zakomplikovan činjenicom da AI detektori nisu nepogrešivi.

Stručnjaci upozoravaju da takvi programi mogu davati netačne rezultate, naročito kada analiziraju tekstove na francuskom jeziku ili dela napisana neuobičajenim književnim stilom. I list „Mond“ se detaljno bavio programom Pangram i ukazao upravo na problem pouzdanosti ovakvih analiza.

PROČITAJTE JOŠ: JEZIVI DETALJI IZ ORDINACIJE: Dok se Jorgos Mazonakis borio za život, lekari pitali veštačku inteligenciju kako da ga spasu! ŠOK!

Međutim, sumnje nisu ostale samo na pitanju veštačke inteligencije. U međuvremenu su se pojavile i optužbe da su pojedini raniji Oreljanovi tekstovi sadržali delove koji odgovaraju radovima drugih autora i medija.

Upravo su navodi o mogućem plagiranju dobili veliki značaj prilikom odluke Akademije Gonkur da povuče roman iz selekcije. U zvaničnom saopštenju navedeni su raniji slučajevi plagijata, kao i rezultati više analiza, istraživača i novinara, uz zaključak da je roman „po svoj prilici u veoma velikoj meri proizvod veštačke inteligencije“.

Akademija Gonkur obrazložila je svoju odluku potrebom da zaštiti integritet nagrade, uz naglašavanje da je njena uloga da promoviše i nagrađuje „književnost koju pišu žene i muškarci“.

Odluka je posebno zanimljiva zbog toga što se književna industrija tek suočava sa načinima na koje će proveravati poreklo tekstova u eri generativne veštačke inteligencije. Slična pravila već postoje u pojedinim oblastima umetnosti, gde se dela nastala uz pomoć AI ne prihvataju na konkurse.

Ipak, samo dva dana pre nego što je Oreljanov roman povučen iz selekcije, predsednik Akademije Gonkur Filip Klodel pozivao je na oprez i poručivao da autora ne treba javno osuđivati bez „neoborivih dokaza“.

Slučaj je tako otvorio i mnogo šire pitanje: kako dokazati da je određeno književno delo napisao čovek kada alati koji bi trebalo da otkriju upotrebu veštačke inteligencije sami nisu potpuno pouzdani? „Figaro“ je zbog toga situaciju opisao kao ulazak izdavaštva u „eru opšte sumnje“.

NEVOLJE SE SAMO NIŽU

Problemi za Orelijana tu nisu završeni. Izdavačka kuća „Boreal“ iz Montreala saopštila je da obustavlja promotivne aktivnosti povezane sa romanom. Sajam knjiga u Kvebeku izbacio je delo iz svog programa, dok je otkazana i promocija sa potpisivanjem knjige koja je trebalo da bude održana u petak uveče u Marselju.

Kanadsko-haićanski pisac ovog ponedeljka povučen je i iz konkurencije za nagradu čitalaca „Pisci juga“ u Eks-an-Provansu.

Uprkos svemu, Orelijan nije ostao bez podrške. Pojedini književnici i čitaoci javno mu šalju poruke podrške, dok slučaj i dalje izaziva brojne rasprave o tome kako će književni svet ubuduće utvrđivati autentičnost dela i kakvu će ulogu veštačka inteligencija imati u pisanju i izdavaštvu.

BONUS VIDEO: