ŠTA JE ZAPRAVO POKAJANJE KOJE SE U CRKVI STALNO POMINJE: Starac Mojsije Svetogorac u jednoj rečenici objasnio suštinu

U Crkvi se pokajanje veoma često pominje. Vernik sluša da je ono neophodno za hrišćanski život i da bez pokajanja nema puta ka životu večnom. Ali i čovek koji redovno odlazi na bogosluženja može u jednom trenutku da se zapita: šta zapravo znači pokajanje? Na šta tačno mislimo kada kažemo da se neko pokajao? I, još važnije, da li sam se zaista pokajao onako kako Crkva uči ili mi je samo bilo žao zbog onoga što sam učinio?

Na to pitanje posebno jasno odgovaraju reči starca Mojsija Svetogorca. On pokajanje ne svodi na osećaj krivice niti na žaljenje zbog počinjenog greha. Za njega ono podrazumeva mnogo dublju promenu čoveka.

– Pokajanje znači promena našeg razmišljanja, našeg karaktera, obnavljanje morala i odbacivanje greha. Pokajanje znači ljubav prema vrlinama, dobročinstvo, želja, spremnost i jaka sklonost da se opet sjedinimo sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga. Pokajanje počinje u dubini srca i neizostavno kulminira u Božanskoj, Svetoj tajni uspovesti – govorio je starac Mojsije Svetogorac.

Iz njegovih reči jasno se vidi da pokajanje nije samo trenutak u kojem čovek shvati da je pogrešio. Ako se sve završi na žaljenju zbog greha, bez odluke da se život promeni, izostaje ono na šta starac Mojsije posebno ukazuje: promena razmišljanja, karaktera i odnosa prema grehu.

Zato on uz odbacivanje greha navodi i ljubav prema vrlinama i dobročinstvo. Pokajanje nije samo okretanje od onoga što je loše već i okretanje prema dobru. U središtu te promene nalazi se želja da se čovek ponovo sjedini sa Hristom kroz blagodat Duha Svetoga.

Starac Mojsije pritom podseća da pokajanje počinje u srcu, ali se tu ne završava. Ono vodi ka Svetoj Tajni Ispovesti, gde čovek pred Bogom, uz prisustvo sveštenika, otvoreno govori o svojim gresima i traži oproštaj.

Možda se zato pitanje „da li sam se pokajao?“ ne završava odgovorom na to koliko nam je zbog greha žao. Mnogo je važnije šta se posle tog kajanja promenilo u našem životu. Upravo tu počinje odgovor na pitanje šta pokajanje zaista jeste.

Čitanje Jevanđelja za četvrtak 18. sedmice po Duhovima

Poslanica Svetog apostola Pavla Efescima, začalo 232 (5,33; 6,1-9)

33. Tako i vi svaki da voli onako svoju ženu kao i sebe samoga; a žena da se boji svoga muža.1. Deco, slušajte svoje roditelje u Gospodu, jer je ovo pravedno.  2. Poštuj oca svoga i mater: ovo je prva zapovest s obećanjem:  3. da ti dobro bude, i da dugo poživiš na zemlji.  4. I vi ocevi, ne razdražujte decu svoju, nego ih podižite u vaspitanju i nauci Gospodnjoj. 

5. Robovi, budite poslušni svojim gospodarima po telu, kao Hristu, sa strahom i trepetom, u prostoti srca svoga.  6. Ne radeći samo prividno kao da ugađate ljudima, nego kao sluge Hristove, tvoreći volju Božiju od srca,  7. služeći dragovoljno kao Gospodu, a ne kao ljudima.  8. Znajući da će svaki ako što dobro učini, to primiti od Gospoda, bio rob ili slobodnjak.  9. I vi gospodari, činite to isto njima, bez pretnje, znajući da je i njihov i vaš Gospodar na nebesima, a On ne gleda ko je ko.

Jevanđelje po Luki, začalo 13. (4,16-22)

16. I dođe u Nazaret gde beše odgajen, i uđe po običaju svom u dan subotnji u sinagogu, i ustade da čita.  17. I dadoše mu knjigu proroka Isaije, i otvorivši knjigu nađe mesto gde beše napisano:  18. „Duh Gospodnji je na meni; zato me pomaza da blagovestim siromasima; posla me da iscelim skrušene u srcu; da propovedim zarobljenima da će biti pušteni, i slepima da će progledati; da oslobodim potlačene;  19. i da propovedam prijatnu godinu Gospodnju.”  20. I zatvorivši knjigu, vrati je služitelju pa sede; i oči svih u sinagogi behu uprte u njega.  21. A poče im govoriti: „Danas se ispuni ovo Pismo u ušima vašim.”  22. I svi mu svedočahu,22. i divljahu se rečima blagodati koje izlažahu iz usta njegovih, i govorahu: „Nije li ovo sin Josifov?”

BONUS VIDEO

Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.

Ruski svetitelj govorio je o borbi sa strastima, promeni misli i delima koja čoveka vode ka Bogu.

Jedna od pouka svetogorskog duhovnika govori o slabostima koje čovek često ne primećuje, a upravo kroz njih, kako je upozoravao, iskušenje može da pronađe put do srca.

Jedna kratka pouka velikog duhovnika i pustinjaka govori o tri misli koje lako mogu da zaokupe čoveka i zbog kojih zaboravlja da ceni ono što već ima.