Protoprezviter Dragan Popović odbranio je doktorsku disertaciju „Iskustvo bola u Dobrotoljublju“, posvećenu pitanju kako hrišćanska vera razume bol i kakvo mesto on ima u životu čoveka. U radu je posebna pažnja posvećena tekstovima svetih otaca sabranim u Dobrotoljublju. Kroz njih je istraživano da li se bol može razumeti samo kao posledica čovekovog pada ili u životu sa Hristom može dobiti i drugačiji smisao.
Kako su bol razumeli sveti oci
Protoprezviter Dragan Popović najpre je istražio kako se o bolu govorilo u različitim epohama i oblastima. Razmatrao je shvatanja prisutna u antičkoj filosofiji, književnosti i medicini, srednjovekovnoj hrišćanskoj misli, kao i u modernom i postmodernom dobu.
Potom je pažnju usmerio na Sveto pismo i svetootačko predanje, posebno na tekstove sabrane u Dobrotoljublju. U njima se bol često razmatra zajedno sa čovekovim padom, odnosom bola i zadovoljstva, podvižničkim životom i borbom protiv strasti.
Prema zaključcima istraživanja, bol u Dobrotoljublju nije predstavljen kao nešto što čovek treba da traži niti kao cilj hrišćanskog života. Međutim, kada ga čovek prihvati u životu sa Hristom, on može dobiti i duhovni smisao.
Takav bol može čoveku pomoći da sagleda sopstveni život, da se suoči sa strastima i da kroz podvig i pokajanje napreduje na putu duhovnog očišćenja. U disertaciji se zato govori o pedagoškoj, terapijskoj i sotiriološkoj ulozi bola, odnosno o njegovom mogućem mestu u čovekovom očišćenju, preobražaju i uzrastanju ka zajednici sa Bogom.
Bol, podvig i borba sa strastima
Posebno mesto u radu zauzima pitanje odnosa bola i zadovoljstva. Dobrotoljublje čovekov duhovni život posmatra kroz borbu sa strastima i napuštanje načina života koji čoveka udaljava od njegove prirodne svrhe.
U tom smislu, bol se ne može posmatrati izdvojeno od podviga. On može pratiti čovekovu borbu sa onim što ga vezuje za strasti i sprečava ga da živi u skladu sa Bogom. Cilj, međutim, nije patnja sama po sebi, već promena života i povratak zajednici sa Bogom.
Disertacija zato pokazuje kako se u svetootačkim tekstovima govori o čovekovom prelasku od protivprirodnog ka prirodnom, a zatim i natprirodnom načinu postojanja.
Šta Dobrotoljublje može da kaže savremenom čoveku
Posebna vrednost istraživanja jeste u tome što je tema bola obrađena kroz veliki broj različitih tekstova Dobrotoljublja, nastalih tokom više od hiljadu godina. U njima se o bolu govori iz različitih uglova, pa je za njegovo razumevanje bilo potrebno povezati antropološka, asketska, medicinska, liturgijska i eshatološka pitanja.
Na taj način disertacija otvara i pitanje odnosa svetootačkog iskustva prema savremenom društvu. Danas se bol uglavnom doživljava kao nešto što treba ukloniti kad god je to moguće. Medicina nastoji da čoveka zaštiti od bola i da ga leči kada je posledica bolesti ili povrede.
Pravoslavno bogoslovlje, međutim, postavlja još jedno pitanje: šta čovek može da učini sa bolom koji ne može da izbegne? Upravo tu iskustvo svetih otaca dobija značaj. Ono ne poziva čoveka da traži patnju, već pokazuje kako i teško iskustvo može postati deo njegovog odnosa prema Bogu, ukoliko ga proživljava u veri i uz oslonac na Hrista.
Odbrani doktorske disertacije sveštenika Dragana Petrovića prisustvovali su mitropolit Jovan i arhimandrit Nektarije
Odbrani prisustvovali mitropolit Jovan i arhimandrit Nektarije
Komisiju za odbranu doktorske disertacije činili su protoprezviter prof. dr Srboljub Ubiparipović, prezviter prof. dr Zoran Dervnja i prof. dr Stamenko Šušak sa Medicinskog fakulteta Univerziteta u Novom Sadu.
Odbrani doktorske disertacije prisustvovali su mitropolit šumadijski Jovan, arhimandrit Nektarije, glavni sekretar Svetog arhijerejskog sinoda Srpske pravoslavne crkve, kao i više nastavnika, saradnika i studenata Fakulteta.
Disertacijom „Iskustvo bola u Dobrotoljublju“ protoprezviter Dragan Popović obradio je temu koja povezuje bogoslovlje, asketiku, antropologiju i medicinu, nastojeći da pokaže kako svetootačko predanje govori o iskustvu koje je sastavni deo ljudskog života, ali čiji smisao ne mora biti iscrpljen samom patnjom.
BONUS VIDEO
Reči ruskog duhovnika ne govore o odricanju od lekarske pomoći, već o promeni koja mora da počne od samog čoveka, uz molitvu i spremnost da se napusti ono što dušu sve dublje vezuje za greh.
Veliki srpski duhovnik 20. veka govorio je o trenucima kada čovek više ne razume zašto mu se teškoće događaju i kako upravo tada može da sačuva poverenje u Gospoda.
POGLEDAJTE JOŠ:
HOROSKOP ZA 30. SEPTEMBAR: Bikovima se otvaraju vrata za nove poslovne prilike, Rakovima je idealno vreme za ljubav!
ŠTA JE TAČNO OPELO I KOJIM POKOJNICIMA SE NE SLUŽI: Otac Aleksej o crkvenim pravilima poslednjeg ispraćaja bližnjih
TAMARA VUČIĆ okupila žene koje čuvaju srpsku tradiciju: Njihove ruke stvaraju diplomatske poklone koji Srbiju predstavljaju svetu (FOTO)